Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, др Илије Зиндовића и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца AA из …, чији је пуномоћник Мирјана Ћирковић Мидић, адвокат из …, против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Одред жандармерије у Новом Саду, коју заступа Државно правобранилаштво - Одељење у Новом Саду, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 365/19 од 06.05.2019. године, у седници од 18.12.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 365/19 од 06.05.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 365/19 од 06.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2208/17 од 03.12.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор апсолутне ненадлежности суда. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца. Ставом трећим изреке тужена је обавезана да тужиоцу исплати додатке на плату за прековремени рад у износу од 286.376,10 динара, за ноћни рад укупно 46.270,58 динара и на име рада на дане празника који нису радни дани укупно 4.443,50 динара, са законском затезном каматом почев од 10.09.2018. године до исплате, на начин наведен овим делом изреке. Ставом четвртим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 60.608,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 365/19 од 06.05.2019. године, одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде заступник тужене је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14). Наиме, нижестепене пресуде донете су у складу са правним схватањем Врховног касационог суда о праву запослених у Министарству унутрашњих послова на исплату додатака на плату за прековремени рад, ноћни рад и рад у време државних празника, тако да нема законских разлога за изузетну дозвољеност ревизије, а због битне повреде одредаба парничног поступка посебна ревизија се не може поднети. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбом од 13.11.2017. године тужилац је тражио исплату износа од 85.800,00 динара. Тужба је преиначена поднеском од 30.10.2018. године, на износ од 261.113,90 динара.

Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Будући да вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић