Рев2 4034/2019 3.5.15.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 4034/2019
11.03.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Сава Недељков, адвокат из ..., против туженог ББ, ..., кога заступају пуномоћници Дејан Милутиновић и Драган Крајиновић, адвокати из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3995/16 од 28.03.2018. године, у седници већа одржаној 11.03.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3995/16 од 28.03.2018. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву, Судска јединица у Ковину П1 678/14 од 27.04.2016. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог тужиоца за издавање привремене мере којом је тражено да се одложи извршење решења о отказу уговора о раду број .../... од 07.12.2014. године, те да се наложи туженом да у року од 8 дана по пријему решења врaти тужиоца на рад и да решење има правно дејство правноснажног решења о извршењу са трајањем привремене мере до правноснажног окончања спора. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се поништи решење туженог о отказу уговора о раду бр. ... од 17.12.2014. године и наложи туженом да тужиоца врати у радни однос, као и да му накнади трошкове парничног поступка. Ставом трећим изреке, тужба је одбачена у делу захтева којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоца врати на радно место ... . Ставом четвртим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 157.500,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3995/16 од 28.03.2018. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Смедереву, Судска јединица у Ковину П1 678/14 од 27.04.2016. године у ставу првом и делу става другог изреке, којим је одбијен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање на рад. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у преосталом делу става другог изреке, ставу трећем и четвртом изреке и предмет у укинутом делу враћен истом суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неосновано се ревизијом указује на битну повреду одредаба парничног поступка пред другостепеним судом у смислу члана 361. став 1. у вези члана 396. ЗПП, с обзиром да је другостепни суд оценио жалбене наводе од значаја и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности. Због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, ревизија се не може изјавити. Истицањем наведене процесне повреде, тужилац оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и оцену изведених доказа, што није дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на радном месту ... у Одељењу ... на основу Уговора о регулисању међусобних права, обавеза и одговорности од 13.02.2004. године са припадајућим анексима. Решењем туженог бр. .../... од 17.12.2014. године, тужиоцу је отказан уговор о раду због тога што је својом кривицом учинио повреде радних обавеза: 1) - неизвршавање, несавесно, неблаговремено или немарно извршавање радних обавеза; 2) неизвршавање, одноно несавесно, неблаговремено или немарно извршавање радних задатака и послова, као и непоштовање одлука, општих аката и процедура послодавца. Те повреде су интерним актима послодавца и уговором о раду предвиђене као разлози за отказ уговора о раду применом члана 179. став 2. тач. 1. и 5. Закона о раду. Тужилац је дана 30.11.2014. године радио у првој смени на календару II, када је требало да врши димензионирање шарже формулације .../..., и то најпре шарже артикла ..., а потом шарже артикла ... . Међутим, непосредни руководилац ВВ је дао усмени налог запосленом ГГ да шарже меша обрнутим редом, али ова информација није пренета тужиоцу и запосленом ДД, који су наставили да раде планираним распоредом, услед чега су шарже артикла ... димензионисали као шарже ..., при чему запослени нису контролисали број артикла шаржи на шаржном картону, те нису приметили да су направили грешку приликом димензионирања шаржи. Након три погрешно димензиониране шарже, пословођа је приметио грешку, па како би исту прикрили приказивањем одговарајућих шаржи и избегли додатни рад у исправци, сви запослени су се договорили да замене шаржне картоне ... и ... . Тужилац са још три запослена, узео је учешће у замени шаржних картона, а служба послодавца није обавештена о учињеним неправилностима у процесу рада. Тужени је упозорио тужиоца о наступању разлога за отказ уговора о раду дана 08.12.2014. године, a тужилац се изјаснио на упозорење 15.12.2014. године.

Тужилац је 29.12.2013. године завршио обуку о примени Процедуре попуњавања шаржних картона под називом QКО 04.10.05.001, а дана 30.01.2014. године и обуку о примени Процедуре отклањања девијација у процесу рада QКО 04.50.09.004.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање на рад.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду, прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду.

Чланом 55. став 2. тачка 1. Колективног уговора код послодавца је прописано да неизвршавање, односно несавесно, немарно или неблаговремено извршавање радних задатака и послова, као непоштовање одлука, општих аката и процедура послодавца, представља повреду радне обавезе због које послодавац запосленом може да откаже уговор о раду.

Према Процедури QКО 04.10.05.001 – попуњавање шаржних картона, шаржни картон се штампа у сектору система снабдевања и доставља предраднику у погону мешања, који прописује пријем у лист примљених шаржних картона, који прати одштампане броје шаржних картона по производном налогу. Процедура попуњавања шаржних картона је прописане за све раднике у процесу производње, као и раднике на линији, а Процедура посебно прописује ставке (подаци) које се уносе у шаржни картон приликом димензионирања шаржи (потврда чистоће, број календера, екструдера, број претходно мешаних шаржи, број плоча приликом димензионирања, тип фолије, као и да проверу метала радник потврђује својим потписом, датум извршења, потпис радника који се налази у бази података туженог и његов лични број). Оператери, супервизори, предрадници и контролори су дужни да попуњавају шаржни картон, уносећи податке правилно и правовремено. Процедура QКО 04.50.09.004 предвиђа да је девијација неочекивано одступање од одобрене процедуре. Када запослени у одељењу или руководилац одељења запазе да се процес рада не изводи у складу са процедуром, онда супервизор и оператер цене ваљаност таквог запажања и уколико запажање није од утицаја на производњу, не предузумају се никакве мере. Уколико јесте, онда лице које уочило одступање саставља извештај о одступању од процеса рада, а надлежно особље преиспитује извештај и цени да ли је запажање добро и да ли су предложене радње (реакције) довољне да би се постигао одговарајући квалитет шаржи и одлучити да се предузму и друге потребне радње. Обавезе свих запослених је да пријаве одступања у процесу производње, процедури откривања девијације и попуњавању извештаја о одступању у мери у којој им је пренета одговорност.

По оцени Врховног касационог суда, правилан је закључак нижестепених судова да је настао отказни разлог из члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду, пошто је је тужилац учинио повреду радне обавезе из члана 55. став 2. тачка 1. Колективног уговора – несавесно извршавање радних задатака и послова, будући да је дана 30.11.2014. године, заједно са још тројицом радника, заменио шаржне картоне да би прикрио грешке у процесу рада, при чему није поштовао Процедуру послодавца са којом је био упознат, јер о утврђеним грешкама и уоченим одступањима није обавестио надлежну службу, што представља крајњу непажњу у извршавању радних задатака и послова. Узимајући у обзир делатност туженог и сложеност процеса рада, непоштовање Процедуре послодавца приликом попуњавања шаржних картона, као и приликом откривања грешака (девијација) у процесу проиводње, било је довољно за настанак отказног разлога, па су стога нижестепени судови правилно одбили тужбени захтев тужиоца, како у погледу поништаја решења о отказу уговора о раду, тако и враћања на рад.

Пре доношења оспореног решења, тужилац је упозорен на разлоге за отказ уговора о раду, чиме му је омогућено да се о њима изјасни, као и право на одбрану, сагласно члану 180. Закона о раду. Супротно ревизијским наводима, решење о отказу уговора о раду у писаном облику донето је применом члана 185. Закона о раду и садржи време, место и начин извршења повреде радне обавезе због које је тужиоцу отказан уговор о раду.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Туженом нису признати трошкови састава одговора на ревизију јер нису били потребни ради вођења парнице у смислу члана 154. ЗПП, па је одлучено као у ставу другом изреке решења.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић