Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011...10/2023, у даљем тексту: ЗПП) Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Предмет спора је потраживање накнаде зараде у висини од 10% за додатни рад и подршку са ученицима који наставу похађају по индивидуалном образованом плану – односно ИОП програму. Нижестепени судови су узели у обзир да је један од циљева редовног васпитно - образовног система и инклузија, односно укључивање у тај систем и деце са тешкоћом у развоју, те да је у конкретном случају неопходно шире, системско и циљно тумачење Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама (“Службени гласник РС” бр. 44/2001...58/2014), уз њену примену и на конкретну ситуацију у којој су тужиље у оквиру редовне основне школе, радиле и са ученицима ометеним у развоју. Из наведених разлога нижестепени судови су на основу члана 3. став 1. тачка 4. Уредбе, усвојили тужбени захтев и обавезали туженог да тужиљама исплати разлику у плати до увећања за 10% за спорни период, имајући у виду да питање права на увећање зараде наставницима одељења са децом ометеном у развоју при редовној основној школи као и примена Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама није спорна у судској пракси нити захтева ново тумачење права. Уз ревизију нису приложене другачије пресуде донете у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима које би оправдавале потребу да се дозволи одлучивање о посебној ревизији туженог ради уједначавања судске праксе, па је на основу члана 404. ЗПП Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст.1.и 3.).

Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У споровима ради новчаног потраживања из радног односа ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 17.06.2021. године. Тужиље се у спору налазе у положају формалних супарничара из члана 205. ЗПП, због чега се вредност предмета спора меродавна за оцену дозвољености ревизије одређује према вредности предмета спора односно главног захтева сваке од тужиља засебно. Вредност предмета спора највишег побијаног дела правноснажне пресуде је 126.808,31 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде у односу на сваку од тужиља не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија туженог није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић