Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4150/2023
29.11.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Горан Стошић, адвокат из ..., против туженог Јавног предузећа „Комуналац“ из Бујановца, чији је пуномоћник Радомир Ристић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1639/2023 од 12.05.2023. године, у седници одржаној 29.11.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1639/2023 од 12.05.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П1 150/2021 од 14.02.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и као незаконит поништен члан 2. Анекса I уговора о регулисању међусобних односа из радног односа са запосленим од 10.03.2021. године, закључен између тужиоца и туженог 16.03.2021. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 84.300,00 динара, с тим што ће на износ од 80.500,00 динара тећи камата у смислу члана 277. ЗОО, почев од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1639/2023 од 12.05.2023. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена је првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 403. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 17.05.2021. године, ради поништаја спорне одредбе анекса уговора о раду у погледу елемената за обрачун зараде.