Рев2 42/2021 3.5.9; зарада, минимална зарада, минимална цена рада, накнада зараде и друга примања

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 42/2021
24.02.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Драгане Бољевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из села ..., кога заступа Жаклина Митровић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства унутрашњих послова коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1821/2019 од 09.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 24.02.2022. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ ревизија тужиоца, УКИДА пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1 1821/2019 од 09.07.2020. године и предмет ВРАЋА другостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 1551/16 од 26.02.2019. године усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да на име накнаде штете због неисплаћених зарада за период од јуна 2013. године до 06.05.2016. године исплати тужиоцу износе специфициране по месецима са законском затезном каматом од доспелости до исплате у укупном износу од 1.455.539,36 динара са каматом и обавезана је тужена да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцу износ од 172.250,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности до коначне исплате и трошкове поступка у висини таксе за тужбу и одлуку у износу од 66.100,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1821/2019 од 09.07.2020. године преиначена је наведена пресуда основног суда и тужбени захтев одбијен у целости. Преиначена је и одлука о трошковима парничног поступка и обавезан тужилац да туженој на име трошкова парничног поступка исплати 160.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену благовремено је изјавио ревизију тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врхони касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 403. став 2. тачка 2. и 408. Закона о парничном поступку и налази да је ревизија дозвољена и основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је као припадник КПС почев од 2009. године био у радном односу и код тужене при чему је послове обављао на територији КиМ. Тужена је јуна месеца 2013. године престала да тужиоцу исплаћује зараду као и додатак на зараду, при чему је код тужене био пријављен на здравствено осигурање до децембра 2013. године као запослено лице.

Првостепени суд је усвојио тужбени захтев и обавезао тужену на накнаду штете у виду изгубљене зараде чија висина је утврђена вештачењем налазећи да је својим поступањем тужена нанела штету тужиоцу, престанком са исплатом плате и стимулације након 01.06.2013. године, без икаквог објашњења и без донете одлуке о престанку радног односа.

Побијаном пресудом, прихватањем чињеничног стања из првостепене пресуде, због погрешне примене материјалног права преиначена је одлука основног суда без отварања расправе, истицањем да нису испуњени услови за исплату тражених новчаних износа јер тужилац није доказао да је у периоду за који тражи исплату односно накнаду штете обављао било какве послове за тужену по налогу руководилаца и да на страни тужене није било противправних радњи којима је тужиоцу могла бити проузрокована штета.

Ревизијом се основано указује да побијана одлука није заснована на утврђеном чињеничном стању из првостепеног поступка, већ измењеном. Наиме пресудом основног суда је утврђено да је тужилац после јуна 2013. године наставио са послом на КиМ и да је у спорном периоду за тужену обављао исте послове као и раније, што је у супротности са чињеничним стањем и садржином другостепене пресуде да тужилац није доказао да је у спорном периоду обављао било какве послове за тужену. Стога је због битне повреде одредаба парничног поступка учињене пред другостепеним судом из члана 374. став 1. услед непримењивања члана 383. став 3. и погрешне примене члана 394. став 4. ЗПП, што је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде, побијана другостепена одлука морала бити укинута.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити указане неправилности и утврдити одлучне чињенице да ли је тужилац у спорном периоду био радно ангажован од стране тужене, да ли је тужени неосновано обуставио исплату тужиоцу без претходног доношења решења о престанку радног односа за извршени фактички рад тужиоца а затим ће донети правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу члана 415. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић