Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – други закон) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Врховни суд је на основу овлашћења из члана 404. ЗПП, закључио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредби чл. 64, 65. и 164. Закона о раду, члана 154. став 1. Закона о облигационим односима и члана 13. Посебног колективног уговора туженог, оцењен је основаним тужбени захтев за накнаду штете коју су тужиоци у спорним периодима претрпели услед немогућности коришћења дневног одмора током рада, у висинама утврђеним из налаза и мишљења судског вештака економско финансијске струке, према броју сати које су тужиоци провели на раду, уместо да су исте користили за дневни одмор у току дневног рада. Ово због тога што су тужиоци запослени код туженог на радним местима која су везана за непрекидан процес производње, радили у сменама по 12 сати, током којих су били онемогућени да користи одмор током рада.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом да је обавеза послодавца да запосленом омогући одмор у току рада, у трајању у зависности од трајања дужине смене, односно часова колико ради, да организује одмор на тај начин да запослени не трпи последице природе посла који обавља на штету својих законом предвиђених права, односно да запослени остварује право на накнаду штете ако је кривицом послодавца био онемогућен да користи право на дневни одмор у току рада, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Одлука коју је тужени доставио уз ревизију односи се на оцену неоснованости захтева у ситуацији када се дневни одмор у току рада може користити парцијално, према потреби организације обављања посла, а у конкретном случају тужени није доказао да је тужиоцима и на који начин омогућио право да користе дневну паузу за одмор.

У складу са наведеним, Врховни суд одлучио је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се има ценити према члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 07.02.2019. године, а побијани део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија туженог није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Са изнетих разлога на основу одредбе члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић