Рев2 4281/2023 3.19.1.25.1.4. посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4281/2023
07.02.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиље Републике Србије, Министарства одбране, Војне установе „Тара“ из Бајине Баште, коју заступа Војно правобранилаштво из Београда, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Андрија Марковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 856/23 од 24.08.2023. године, у седници одржаној 07.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 856/23 од 24.08.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 856/23 од 24.08.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ужицу, Судска јединица Бајина Башта П1 800/21 од 17.10.2022. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде материјалне штете плати 3.974.812,00 динара са законском затезном каматом од 24.11.2017. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев преко наведеног, а за износ од још 130.188,00 динара са законском затезном каматом од 24.11.2017. године. Ставом трећим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу надокнади парничне трошкове од 90.051,90 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 856/23 од 24.08.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и првостепена пресуда потврђена у ставовима првом и трећем изреке, те је одбијен захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију из свих законом прописаних разлога, са предлогом да се о ревизији одлучи као о посебној, по члану 404. ЗПП, ради разматрања питања у интересу равноправности грађана и ради уједначавања судске праксе.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По напред наведеној одредби, посебна ревизија је правни институт резервисан за питања примене материјалног права. Побијаном пресудом одлучено је о накнади штете коју је тужена, као извршилац кривичног дела које је за последицу имало штету, у обавези да надокнади тужиљи. Наводима ревизије се не указује на погрешну примену материјалног права, већ се законитост пресуде побија искључиво због битних повреда одредаба парничног поступка.

Пошто није наведено ниједно правно питање које би налагало потребу одлучивања у смислу наведене законске одредбе, одлука у ставу првом изреке донета је на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије као редовне, по одредби члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

У парницама из радних односа, ревизија је по одредби члана 441. ЗПП увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. За имовинскоправне спорове, какав је предметни, за дозвољеност ревизије меродаван је општи режим из одредбе члана 403. став 3. ЗПП, по којој ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета 28.07.2017. године, вредност предмета спора побијаног дела пресуде је 3.974.812,00 динара, која према меродавном курсу од 120,52 динара за 1 евро представља динарску противвредност 32.980 евра.

Пошто вредност предмета спора побијаног дела пресуде не прелази законом предвиђени имовински цензус који омогућује изјављивање ревизије, одлука у ставу другом изреке донета је на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић