.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4412/2022
25.12.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића, Весне Субић, Илије Зиндовића и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ђура Благојевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства одбране, Војне поште ... ..., коју заступа Војно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 338/2022 од 12.05.2022. године, у седници одржаној 25.12.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 338/2022 од 12.05.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 338/2022 од 12.05.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Врању П1 2/20 од 23.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се одредба члана 15. Уговора о правима и дужностима професионалних припадника Војске Србије за време учешћа у мултинационалним операцијама, који су закључили Центар за мировне операције у Београду и тужилац, под ознаком ИНТ број ...-... од 19.03.2014. године, огласи ништавом и да не производи правна дејства, што би тужена била дужна да призна и трпи. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, основни тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име нематеријалне штете због задобијених повреда приликом учешћа у мировној мисији на ... исплати износ од 50.000 УСД у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан 15.04.2014. године, са законском затезном каматом почев од 15.04.2014. године до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован, евентуални тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име нематеријалне штете због задобијених повреда приликом учешћа у мировној мисији на ... исплати, и то: за претрпљене физичке болове износ од 1.500.000,00 динара, за претркпљени страх износ од 1.000.000,00 динара и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 5.000.000,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу, на име накнаде нематеријалне штете због умањења радне способности, у виду разлике између инвалидске пензије коју тужилац остварује и плате коју би остваривао да је радио у периоду од 28.09.2015. године до 30.04.2019. године, у укупном износу од 298.043,00 динара, исплати појединачне месечне износе, ближе наведене у овом ставу изреке, са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате, те да тужиоцу на име будуће ренте почев од 01.05.2019. године док за то постоје законски услови, плаћа месечно износ од 11.321,41 динар и то најкасније до првог у месецу за претходни месец, с тим што ће доспеле, а неисплаћене месечне рате исплатити одједном. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка плати износ од 263.840,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 338/2022 од 12.05.2022. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Вишег суда у Врању П1 2/20 од 23.09.2021. године у ставу првом и четвртом изреке и у том делу жалбе тужиоца и туженог су одбијене, као неосноване. Ставом другим изреке, укинута је пресуда Вишег суда у Врању П1 2/20 од 23.09.2021. године у ставу другом, трећем и петом изреке и у овим деловима предмет враћен истом суду на поновно суђење.
Против правноснажне пресуде донете у другостепеном поступку у односу на део става првог којим је потврђен став четврти првостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом чланa 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23- други закон) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
Врховни суд је нашао да нису испуњени услови да се дозволи посебна ревизија, јер у конкретном случају не постоји ниједан од разлога наведених у одредби члана 404. став 1. ЗПП због којих би ревизију требало изузетно дозволити. Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса у погледу примене члана 195. Закона о облигационим односима или правних питања у интересу равноправности грађана, у циљу уједначавања судске праксе или новог тумачења права, нити је тужилац о томе приложио одговарајуће пресуде.
Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије оцењује се на основу члана 403. став 3. истог закона, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору поднета је 19.01.2017. године, а побијани део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужене није дозвољена.
Из изнетих разлога Врховни суд је на основу одредбе члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа-судија
Јелена Ивановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
