Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. истог Закона на коју ревидент у ревизији указује, док битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2.тачка 12. ЗПП, није разлог за изјављивање ревизије, сходно члану 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на основу уговора о раду број ... од ...2014. године на неодређено време на радном месту ... Тужилац је дана 30.03.2015. године на релацији Ниш – ... на једном од стајалишта у Нишу око 11,20 часова узео новац од путника ББ из ... у износу од 200,00 динара за куповину карте, вратио му кусур од 120,00 динара, али му није издао аутобуску карту. У 11,30 часова на стајалишту у ..., ЈКП Дирекција за јавни градски превоз Града Ниша је вршила контролу и утврдила неправилност у раду тужиоца као возача, јер путнику није издао карту за превоз, а за себе задржао новац у вредности цене аутобуске карте, о чему су контролори Дирекције сачинили записник и од путника узели личне податке.

Наведени путник дана 23.04.2015. године у вези напред наведеног случаја је дао изјаву која је код туженог заведена под бројем 21/015, којом је потврдио наводе контролора. Након урученог упозорења од 05.05.2015. године о постојању разлога за отказ уговора о раду, на које упозорење се тужилац изјаснио 11.05.2015. године, тужиоцу је решењем туженог број ... од ...2015. године отказан уговор о раду, због повреде радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 2. и 5. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/2005, ... 74/2014), у вези са чланом 20. став 1. тачка д Уговора о раду.

Код овако утврђеног чињеничног стања, по оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је правилно применио материјално право када је одбио тужбени захтева тужиоца за поништај побијаног решења и враћање на рад.

Ревизијом се неосновано указује на погрешну примену материјалног права. Чланом 179. став 2. тачка 2. и 5. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05... 75/14), прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења или учини другу повреде радне обавезе утврђене општим актом односно уговором о раду. Правилником о раду туженог, чланом 81., прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоје оправдани разлози који се односе на радну способност запосленог, његово понашање потребе послодавца, поред осталог и ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду. Уговором о раду који је закључен између странака 11.02.2014. године под ставом 20. тачка д је прописано да запосленом престаје радни однос отказом уговора о раду од стране послодавца ако својом кривицом учини повреду радне обавезе у виду злоупотребе положаја.

У конкреном случају, утврђено је да је тужилац, учинио повреду радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 2. и 5. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/2005, ... 74/2014), у вези са ставом 20. тачка д Уговора о раду, јер је обављајући послове … код туженог дана 30.03.2015. године на релацији Ниш – ... на једном од стајалишта у Нишу путнику није издао карту за превоз, а за себе је задржао новац у вредности цене аутобуске карте, што је констатовано на записнику о контроли Дирекције за јавни градски превоз Града Ниша, као овлашћеног контролора, који је сачињен дaна 30.03.2015. године са унетим личним подацима путника. На тај начин, тужилац је својом кривицом учинио повреду радне обавезе која му је оспореним решењем стављена на терет. Наиме, поступајући супротно својој дужности да приликом наплате карте исту изда путнику и задржавањем тако наплаћеног новца (у висини аутобуске карте) за себе, тужилац је поступио супротно правилима процедуре која му је морала бити позната, и на тај начин злоупотребом положаја и несавесним поступањем, умањио приход туженог, због чега је, и по оцени ревизијског суда, одговоран за учињену повреду радне обавезе.

Супротно ревизијским наводима, с обзиром на околности конкретног случаја, записник овлашћеног конролора Дирекције за јавни градски превоз Града Ниша којим су констатоване неправилности у раду тужиоца, изјава путника којом су потврђени наводи контролора, као и искази овлашћених контролора, доказују да постоји отказни разлог који је тужиоцу оспореним решењем основано стављен на терет.

Имајући у виду наведено, као и да је доношењу оспореног решења претходило упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду у смислу члана 180. Закона о раду, којим је тужиоцу омогућено право на одбрану, на које се у остављеном року изјаснио, оспорено решење туженог о престанку радног односа тужиоцу отказом уговора о раду правилно је оцењено као законито, како са материјалне стране тако и са стране правила процедуре, па су супротни наводи ревизије неосновани.

С обзиром да је побијаном пресудом правилно одбијен као неоснован тужбени захтев за поништај оспореног решења, правилно је одбијен и тужбени захтев тужиоца за враћање на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа- судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић