Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14) – у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је у радном односу код тужене на неодређено време на радном месту ... – ... на ... одељењу. Тужбеним захтевом потражује нематеријалну штету коју је претрпела због повреде на раду задобијене ...2013. године. До повређивања је дошло приликом подизања боце са кисеоником коју је требало да прикључи на инкубатор што, према опису радног места на коме ради, спада у редовне радне активности тужиље. У тренутку када је тужиља подигла боцу, она је почела да испушта кисеоник те се отела из руку тужиље, пала јој на ногу и повредила јој прст леве ноге. До неконтролисаног испуштања кисеоника из боце дошло је услед активирања вентила на боци који није имао заштитну металну капу, а што је пропуст добављача који је боцу доставио без заштитне металне капе која штити главни вентил. Тужиљи је након повређивања на ортопедском одељењу тужене болнице постављена имобилизација и дата аналгетска терапија, после чега је упућена на физикалну терапију. Вештачењем од стране вештака медицинске струке је утврђено да је тужиља задобила лаку телесну повреду левог стопала у виду прелома горњег чланка петог прста, која је узроковала јаке физичке болове на дан повређивања и следећег дана, болове средње јачине четири до пет дана, а лаке у наредне две недеље, с тим што је повремене лаке болове трпела још око пет недеља, током проходавања на леву ногу и примене физикалног третмана. Тужиља је трпела примарни страх веома јаког интензитета до пружања медицинске помоћи и сазнања о природи повреде и начину њеног лечења, који страх је прешао у секундарни страх у виду забринутости за коначни исход лечења и евентуалног заостајања могућих тежих последица, средњег интезитета око недељу дана, а лаког скоро два месеца. Према мишљењу вештака, као последица повређивања, животна активност тужиље умањена је у лаком степену од око 5%, изражена приликом дужег стајања или ходања у тврдој, неудобној или тесној обући, као и приликом пропињања на прсте, због којег тужиља углавном ретко и лако душевно пати.

Одредбом члана 164. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05, ... и 75/14), прописано је да ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му накнади штету, у складу са законом и општим актом.

Одредбом члана 154. став 2. Закона о облигационим односима (Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89,"Службени лист СРЈ", бр. 31/93, (Уредба - за време ратног стања: 22/99, 23/99, 35/99, 44/99) прописано је да се за штету од ствари или делатности од којих потиче повећана опасност штете за околину, одговара без обзира на кривицу.

Одредбом члана 200. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да ће за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Према ставу 2. истог члана, приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Имајући у виду изложено, правилна је оцена нижестепених судова да је тужена, на основу цитиране одредбе 164. Закона о раду а у вези са одредбом члана 154. став 2. Закона о облигационим односима, објективно одговорна за нематеријалну штету коју је тужиља претрпела услед предметне повреде задобијене на раду.

С обзиром на релевантне чињенице које утичу на одмеравање висине накнаде штете, на основу цитираног члана 200. став 2. ЗОО, и то квалификацију повреде, околности настанка исте, те интензитет и дужину претрпљених физичких болова и страха, Врховни касациони суд налази да је правилно побијаном пресудом утврђена висина правичне накнаде тужиљи по досуђеним видовима тражене нематеријалне штете и то у износу од 120.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и 80.000,00 динара на име претрпљеног страха, док је тужбени захтев преко овако досуђених износа неоснован.

Када је у питању нематеријална штета за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, правилна је оцена другостепеног суда да лаки степен умањења животне активности од 5%, због којег тужиља углавном ретко и лако душевно пати, не оправдава сврху накнаде нематеријалне штете за овај вид штете, те да би досуђивање накнаде по том основу било противно циљу коме накнада служи. Стога је у побијаној пресуди правилно примењено материјално право када је тужбени захтев тужиље у том делу одбијен.

Дакле, и по оцени овога суда, тужбени захтев тужиље за накнаду нематеријална штета за претрпљене душевне болове због умањења животне активности је неоснован, а досуђени износи на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и страх представљају правичну накнаду по траженим видовима нематеријалне штете. Преко досуђених износа на име накнаде нематеријалне штете, тужбени захтев је неоснован, јер досуђивање у већем износу не би одговарало значају повређеног добра и циљу коме накнада служи, што је значајно код одређивања висине правичне накнаде нематеријалне штете на основу члана 200. став 2. ЗОО, а што и супротне наводе ревизије чини неоснованим.

Имајући у виду све изложено, Врховни касациони суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Како је ревизија тужиље одбијена као неоснована, одбијен је њен захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу чл. 153. и 154. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић