У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код тужене на радном месту ..., са пуним радним временом, када јој је решењем број .. од 23.09.2015. године престао радни однос услед технолошких, економских и организационих промена код тужене, због којих је престала потреба за обављањем послова на којима је тужиља била запослена. Правноснажном и извршном пресудом Основног суда у Нишу, поништено је решење о престанку радног односа тужиље и тужена обавезана да тужиљу врати на рад. Такође, поништено је и решење тужене од 11.08.2025. године, којим је тужиља проглашена технолошким вишком. У поступку враћања на рад, тужена је донела решење којим је утврђено да тужиља остаје нераспоређена почев од 25.05.2017. године, као дана доношења решења о нераспоређивању, до стицања услова за распоређивање на радном месту које одговара њеној стручној спреми, с обзиром да не постоји радно место на које би могла да буде распоређена. Наведено решење о нераспоређивању је, по приговору тужиље, потврђено решењем Управног одбора тужене од 04.07.2017. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови, с позивом на одредбу члана 191. Закона о раду, оценили да је основан тужбени захтев тужиље, јер нису били испуњени законски услови за доношење оспореног решења о њеном нераспоређивању, као ни решења Управног одбора тужене, као другостепеног органа, којим је наведено решење, у поступку по приговору тужиље, потврђено.

По становишту Врховног суда неосновано се наводима ревизије оспорава правилна примена материјалног права.

Одредбом члана 191. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05... 75/14), прописано је да ако суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, одлучиће да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио.

Одредбом члана 131. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, број 72/09 ...35/15), прописано је да запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом на основу члана 137. ст. 2. и 3. овог закона, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање (став 1). Листа из става 1. овог члана утврђује се до 15. августа за сваку наредну школску годину, у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, а на основу пријава установа о запосленима који имају право на преузимање. Право на преузимање остварује се споразумом, уз сагласност запосленог (став 2).

Цитирана одредба Закона о раду подразумева реинтеграцију и реституцију права запосленог у случају да се судском одлуком утврди да је запосленом незаконито престао радни однос. Реинтеграција подразумева враћање на рад, уз исплату накнаде штете у висини изгубљене зараде и других примања која му по закону, општем акту послодавца или уговору о раду припадају (реституција). У конкретном случају, правноснажном пресудом Основног суда у Нишу П1 1681/16 од 06.10.2016. године, усвојен је тужени захтев тужиље и поништено решење туженог од 23.09.2015. године којим је тужиљи престао радни однос уз обавезу тужене да је врати на рад и призна јој сва права на раду и по основу рада. То значи да је тужени био у обавези да тужиљу распореди на послове њеног ранијег радног места, а уколико то није могуће, да је распореди на друге послове који одговарају њеној стучној спреми и радној способности, односно у да поступи у складу са чланом 131. Закона о основама система образовања и васпитања.

Имајући у виду наведено неосновани су ревизијски наводи да је побјаном одлуком погрешно примењено материјално право.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Како је ревизија тужене одбијена, одбијен је и њен захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу члана 153. и 154. став 2. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић