У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Раде Митровић, адвокат из ..., против тужене Општине Власотинце, коју заступа Општински правобранилац општине Власотинце, ради утврђења дискриминације, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 452/22 од 28.07.2022. године, у седници одржаној 11.10.2023. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 452/22 од 28.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу П1 14/20 од 19.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је претрпела дискриминацију на раду у Општинској управи општине Власотинце на тај начин што је одговорно лице – начелник Општинске управе општине Власотинце само тужиљи без правног основа и образложења одбио од зараде за јул 2017. године 4 сата од укупног броја сати због различите политичке опредељености од начелника Општинске управе општине Власотинце. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да тужена у дневном листу „Блиц“ о свом трошку објави пресуду донету поводом ове тужбе. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженој на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 62.250,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 452/22 од 28.07.2022. године, одбијена је, као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је у радном односу код тужене, а 2017.године је била распоређена на пословима ... у Одељењу за ... . Шеф Одељења за буџет био је надлежан да сачињава извештаје о присутности на раду запослених, који се достављају рачуноводству и на основу којих се врши обрачун зараде. У извештају за јул 2017. године за тужиљу, на који она није приговарала уписано је 164 радних сати на основу електронске евиденције. Тај извештај умањен за 4 сата од укупног броја радних сати достављен је рачуноводству. И другим запосленима је вршено умањење броја сати проведених на послу у складу са евиденцијом за месец јули 2017.године. Код тужене је у току 2017.године био на снази Правилник о садржини и начину вођења евиденције о присутности на раду у Општинској управи Власотинце од 12.02.2017.године којим је уређен начин вођења евиденције о присутности на раду запослених, овлашћена лица за израду извештаја и друга питања од значаја за контролу присустности на раду и поштовање радног времена од стране запослених. Тужиља је 05.07.2017. године обавестила писаним обавештењем начелницу ББ да ће одсуствовати са посла због заказаног суђења у Основном суду у Лесковцу прилажући као доказ позив за суђење по приватној тужби, али јој није одобрен излазак наведеног дана. Тужиља је странка у већем броју поступака пред судовима и јавним тужилаштвима по разним основама. Сматра да трпи дискриминацију од стране тужене, јер су једино тужиљи приликом обрачуна зараде за месец јул 2017. године одбијена 4 сата од укупног броја сати из разлога политичке опредељености, али и због чињенице да против тужене води судске поступке због злостављања на раду.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев налазећи да у конкретном случају није повређено начело једнакости, нити да је према тужиљи извршена дискриминација због њеног личног својства – политичког убеђења и вођења поступка због злостављања на раду у смислу одредбе члана 16 став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације и члана 18. Закона о раду. Осим тога, поступање тужене је било у свему у складу са Правилником о садржини и начину вођења евиденције о присутности на раду у Општинској управи Власотинце.

По оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право, када су одбили тужбени захтев тужиље и закључили да нема дискриминације у конкретном случају.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“ број 22/09) прописано је да израз дискриминација и дискриминаторско поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или гупе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној орјентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбом члана 16. став 1. истог закона прописано је да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживања под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

Одредбом члана 18. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 75/14) прописано је да је забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима, или неко друго лично својство.

Правилником о садржини и начину вођења евиденције о присутности на раду у Општинској управи општине Власотинце од 12.02.2017.године је прописано вођење евиденција о присутности на раду запослених. Према члану 23. наведеног правилника, службени или приватан излаз запосленог у току радног времена мора бити писмено одобрен од стране руководиоца унутрашње организационе јединице у којој запослени ради.

Дискриминација представља неједнако поступање или прављење разлике једног лица у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији, засновано на личним својствима. У конкретном случају није повређено начело једнакости, нити је учињена дискриминација према тужиљи тиме што јој је за јул 2017. године зарада обрачуната за стварни број радних сати на основу извештаја руководиоца организационе целине. Поступање тужене је у складу са наведеним Правилником и чињеницом да је тужиља у јулу 2017. године одсуствовала са посла 4 радна сата, при чему за излазак није имала писмено одобрење непосредног руководиоца.

Супротно ревизијским наводима, радње тужене које је тужиља означила као дискриминаторско поступање, не могу се квалификовати као дискриминација у смислу цитираних законских норми.

Из наведених разлога, с обзиром да се осталим наводима ревизије оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, што не може бити ревизијски разлог према одредби члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је применом члана 414. став 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић