Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 522/2014
16.12.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца Р.Ђ. из Б., чији је пуномоћник М.М., адвокат из Б., против туженог СП Л. АД Б., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж1 бр. 29/12 од 30.10.2013. године, у седници већа од 16.12.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж1 бр. 29/12 од 30.10.2013. године, у ставу првом изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Првог основног суда у Београду П1 2954/2010 од 27.05.2011. године одбачена је као неблаговремена тужба тужиоца којом је тражио утврђење постојања радног односа заснованог Уговором о раду са туженим 03.02.2002. године, да се поништи као незаконито решење туженог од 02.04.2003. године којим је тужиоцу фактички престао радни однос и наложи туженом да тужиоца врати на рад и накнади му парничне трошкове.
Решењем Вишег суда у Београду Гж1 бр. 29/12 од 30.10.2013. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено првостепено решење у делу којим је одбачена тужба тужиоца да се поништи као незаконито решење туженог број 59 од 02.04.2003. године. Ставом другим изреке укинуто је првостепено решење у делу којим је одбачена тужба којом је тражено утврђење постојања радног односа код туженог, заснованог Уговором о раду бр. 605 од 03.02.2002. године и у делу за враћање на рад, и предмет је у овом делу враћен првостепеном суду на поновни поступак.
Против другостепеног решења у потврђујућем делу, тужилац је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао другостепено решење у побијаном делу, на основу члана 399. у вези члана 412. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и утврдио да ревизија тужиоца није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Тужилац је у овој парници тражио поништај решења туженог број 59 од 02.04.2003. године којим му је отказан уговор о раду, због учињене теже повреде радне обавезе, будући да је алко тестом утврђено код тужиоца присуство алкохола у крви дана 08.03.2003. године, унутар предузећа туженог. У поступку је утврђено да је тужиоцу достављено упозорење о отказним разлозима 31.03.2003. године, а решење о отказу уговора о раду тужилац је примио 04.04.2003. године. Према мишљењу вештака графолога, не може се искључити да је тужилац потписао доставницу о пријему решења о отказу уговора о раду. Тужилац је као странка на рочишту изјавио да је под притиском потписао пријем решења о отказу, јер му је указано да ће у супротном оно бити истакнуто на огласној табли. Тужба за поништај решења поднета је суду 22.04.2003 .године.
С обзиром на наведено, правилно је у нижестепеним решењима примењено материјално право када је тужба у овом делу одбачена као небалговремена.
Према члану 122. став 2. тада важећег Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 70/01), рок за покретање спора пред надлежним судом против одлуке којом је повређено право запосленог био је 15 дана од дана достављања одлуке.
Будући да је у поступку утврђено да је тужилац решење о отказу уговора о раду примио најкасније 04.04.2003. године, који датум је наведен и у доставници од 02.04. исте године, те да је тужба поднета суду 22.04.2003. године, следи да је истекао рок од 15 дана у смислу члана 122. став 2. тада важећег Закона о раду, па је тужба стога правилно одбачена као неблаговремена, а ревизијом се неосновано истиче погрешна примена материјалног права.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 405. став 1. и 2. ЗПП у вези са чланом 412. ЗПП.
Председник већа-судија
Бисерка Живановић,с.р.