У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Биљане Драгојевић и Слађане Накић- Момировић, чланова већа, у парници тужиоца С.К. из П., чији је пуномоћник Д.С., адвокат из Н., против туженог РС МО ВП 6006 Ниш, кога заступа Државно правобранилаштво, а по овлашћењу Дирекције за имовинско-правне послове, Одељење у Нишу, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1714/15 од 24.11.2015. године, у седници одржаној 13.04.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1 1714/15 од 24.11.2015. године, тако што се одбија жалба туженог и потврђује пресуда Основног суда у Нишу П1 1372/14 од 20.05.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 1372/14 од 20.05.2015. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати за претрпљене физичке болове 120.000,00 динара, за претрпљени страх 80.000,00 динара, све са законском затезном каматом по Закону о висини стопе затезне камате од 20.05.2015. године као дана пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, преко досуђених односа тужбени захтев је одбијен. Ставом трећим изреке, одлучено је о трошковима поступка.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1714/15 од 24.11.2015. године, преиначена је првостепена пресуда у ставовима првом и трећем тако што је тужбени захтев тужиоца одбијен и одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је радио код туженог као војник по уговору и обавља послове падобранца диверзанта. Дана 10.06.2009. године тужилац је задобио повреду на раду током тренажног скока и приземљења у виду двоструког прелома десног скочног зглоба која у време настанка има карактер тешке телесне повреде. Због ове повреде лечен је у Војној болници у Нишу где је и оперисан. Ортопедско лечење је трајало четири месеца, а након тога је наставио са рехабилитацијом. У претходно вођеној парници због ове претрпљене штете остварио је накнаду. У септембру месецу 2010. године примљен је на болничко лечење са намером да се извади раније постављени интраоперативни фиксациони материјал подколенице. Након операције појавио се оток подколенице и скочног зглоба, па је упућен на физикалну терапију што је трајало око месец дана. Оперативна рана није зарастала, инфицирала се, због чега је тужилац ишао на свакодневно превијање око месец дана уз терапију. По завршетку лечења, због бола отока и укочености десног скочног зглоба физикалну терапију спроводио је још месец дана. Крајем 2010. године отишао је у Београд на терапију у хипербаричној комори. У фебруару 2011. године имао је још једну туру физикалне терапије а за скокове падобраном је оглашен способним марта 2011. године. Због последице хируршке интервенције и стања после ње, трпео је болове у интензитету и дужини ближе описаном у нижестепеним пресудама. Према налазу и мишљењу вештака нова операција и последице због повреде која је лечена оперативним путем када су спојени окрајци кости уз помоћ шрафова; само сазнање и очекивање операције које је директна последица повређивања; условило је постојање страха тужиоца од будуће интервенције, могућих последица и компликација, трпљења физичких болова и слично. Након обављене интервенције, у току постоперативног опоравка и зарастања оперативне ране дошло је до накнаде инфекције што представља могућу компликацију сваке хируршке интервенције што је условило нешто дуже лечење а самим тим и дуже трпљење болова и секундарног страха.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је тужена одговорна за насталу штету, због чега је усвојио захтев тужиоца и досудио му износе на име претрпљених физичких болова и претрпљеног страха.

Супротно, по оцени другостепеног суда накнада нематеријалне штете у овом поступку јесте последица исте повреде за коју је тужилац у претходно вођеној парници остварио накнаду те да штета коју је трпео после друге операције не представља нову штету, а да је износ који је добио претходном одлуком довољна сатисфакција. Због тога је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев.

Становиште другостепеног суда није правилно.

Према члану 173. Закона о облигационим односима штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном делатношћу сматра се да потиче од те ствари, изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете. По члану 174. истог закона за штету од опасне ствари односно опасне делатности одговара лице које је ималац опасне ствари односно лице које се бави опасном делатношћу.

Код одговорности за штету потребно је да постоји узрок, штета и узрочнопоследична веза између узрока и штете. У овом случају, узрок штете код тужиоца је повреда приликом тренажног скока који је обављао за време ангажовања код тужене. Због повреда које је тада задобио тужилац је оперисан и том приликом су му уграђени шрафови које је морао извадити после извесног времена и о чему је имао сазнања одмах после првог хируршког лечења. Услед компликација које су се појавиле код друге хируршке интервенције тужилац је претрпео штету. С обзиром да је друга хируршка интервенција последица прве хируршке интервенције чији је узрок пад за време ангажовања код тужене, правилно је првостепени суд закључио да постоји узрочно-последична веза између повређивања тужиоца и накнаде штете коју трпи после друге хируршке интервенције, због чега му је досудио накнаду нематеријалне штете и то за претрпљене физичке болове 120.000,00 динара и за претрпљени страх 80.000,00 динара правилно примењујући критеријуме из члана 200. Закона о облигационим односима.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Љубица Милутиновић,с.р.