Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и потребе уједначавања судске праксе.

По оцени Врховног касационог суда, испуњени су услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном постпку – ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), будући да су уз ревизију достављене одлуке из којих произилази да су основани ревизијски наводи о различитом одлучивања апелационих судова у истој правној ствари, па постоји потреба уједначавања судске праксе.

Врховни касациони суд је испитао другостепену пресуду у побијаном делу, на основу члана 408. ЗПП и утврдио да је ревизија тужиоца основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код тужене запослен као полицајац, на радном месту помоћника шефа смене дежурне службе, и у периоду од септембра 2011. године закључио са децембром 2011. године обављао је ноћни рад. Извршено је упоређивање коефицијената тужиоца, који је лице са статусом овлашћеног службеног лица, са коефицијентом државног службеника који обавља административно-техничке и дактилографске послове и нема нередовности у раду, и утврђено да је тужилац остварио право на увећану плату у складу са чланом 147. Закона о полицији, па је његов захтев за исплату увећане плате по основу ноћног рада за спорни период одбијен.

По оцени Врховног касационог суда, у нижестепеним пресудама је у побијаном делу због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено.

Чланом 147. Закона о полицији (''Службени гласник Р'', бр. 101/05, 63/09), ставом 1. је прописано да се због посебних услова рада, опасности за живот и здравље, одговорности, тежине и природе послова, рада на дан празника који је нерадан дан, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, дежурстава, приправности и других видова нередовности у раду, запосленима у Министарству могу утврдити коефицијенти за обрачун плата који су од 30 до 50% номинално већи од коефицијената за друге државне службенике, а у висини масе средстава потребних за исплату додатних коефицијената из члана 146. став 1. овог Закона. Ставом 3. је прописано да се на права и обавезе проистекле из напред наведених посебних услова рада не примењују одредбе општих радноправних прописа о увећаној заради.

Из наведене законске одредбе произилази да тужилац има право на увећање плате по основу прековременог рада, рада ноћу и рада у дане државног и верског празника који су нерадни дани, уколико није добио увећање основне плате од 30 до 50% по том основу у спорном периоду. С обзиром на садржину члана 147. Закона о полицији, упоредни радник мора бити полицајац који нема статус овлашћеног службеног лица, са истом школском спремом коју има тужилац. У случају да је свим полицајцима признат статус овлашћеног службеног лица, упоређивање се врши са другим државним службеником истог степена стручне срепеме. Стога се не може прихватити закључак нижестепених судова да је тужбени захтев тужиоца неоснован и да му је увећан коефицијент по основу нередовности, будући да је упоређивање основног и додатног коефицијента радног места тужиоца, који је полицајац са статусом овлашћеног службеног лица, вршено са коефицијентима службеника који обавља административно-техничке и дактилографске послове. Стога су нижестепене пресуде у овом делу укинуте.

У поновном поступку, првостепени суд ће узети у обзир изнете примедбе и донети правилну и закониту одлуку.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

                                                                                                              Председник већа-судија

                                                                                                              Снежана Андрејевић. с.р.