Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 702/2015
28.05.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Миломира Николића, председника већа, Марине Говедарица и Слађане Накић Момировић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца Ј.Б. из П., чији је пуномоћник П.Б., адвокат из П., против туженог ЈКП ''Хигијена'', са седиштем у Панчеву, чији је пуномоћник С.Ф., адвокат из П., ради поништаја одлуке, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 853/14 од 30.10.2014. године, у седници већа одржаној 28.05.2015. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 853/14 од 30.10.2014. године, као неоснована.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Панчеву П1 724/13 од 12.02.2014. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је поништено решење Управног одбора туженог бр. 271 од 18.01.2013. године, којим је констатовано да тужиоцу као запосленом престаје радни однос отказом уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности бр. 1126 од 30.07.2012. године са анексом бр. 4527/2 од 08.08.2012. године, због одласка у старосну пензију – навршених 65 година живота и преко 40 година радног стажа, закључно са 14.01.2013. године. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужба повучена у делу којим је тужилац тражио да се наложи туженом да га врати на радно место на коме је радио, а ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

Одлучујући о жалбама странака Апелациони суд у Београду је пресудом Гж1 853/14 од 30.10.2014. године преиначио пресуду Основног суда у Панчеву П1 724/13 од 12.02.2014. године, у ставу првом изреке, тако што је одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца ради поништаја решења Управног одбора туженог бр. 271 од 18.01.2013. године којим је констатовано да тужиоцу као запосленом престаје радни однос отказом уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности бр. 1126 од 30.07.2012. године, са анексом бр. 4527/2 од 08.08.2012. године, због одласка у старосну пензију – навршених 65 година живота и преко 40 година радног стажа, закључно са 14.01.2013. године, (став први изреке) и преиначио и решење о трошковима парничног поступка, тако што је тужиоца обавезао да туженом накнади трошкове поступка у износу од 45.750,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13 – УС, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка предвиђена чланом 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у ревизији се не указује на неку од битних повреда одредаба парничног поступка наведених у члану 407. став 1. тачка 2. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити.

Утврђено је да је тужилац као дипломирани економиста 04.11.1987. године засновао код туженог радни однос на неодређено време, да је на седници Скупштине града Панчева, који је оснивач туженог, одржаној 03.08.2012. године, тужилац именован за вршиоца дужности директора туженог до именовања директора, а најдуже једну годину, да је на дужност ступио 04.08.2012. године, да је Управни одбор туженог на седници одржаној 18.01.2013. године донео закључак којим је констатовао да је тужилац са даном 14.01.2013. године испунио услове за старосну пензију због навршених 65 година живота, са стажом од 40 година, 09 месеци и 22 дана и да му радни однос престаје са тим даном, да је решењем Управног одбора туженог бр. 271 од 18.01.2013. године утврђено да тужиоцу престаје радни однос отказом уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности бр. 1126 од 30.07.2012. године, са анексом од 08.08.2012. године због одласка у старосну пензију. На седници одржаној 14.03.2013. године Скупштина града Панчева донела је решење о разрешењу тужиоца функције вршиоца дужности директора туженог.

Примењујући одредбу члана 175. став 1. тачка 2. Закона о раду на утврђено чињенично стање, правилно је другостепени суд закључио да је правилна и законита оспорена одлука туженог, па је налазећи да је првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, преиначио пресуду првостепеног суда и одбио тужбени захтев тужиоца као неоснован.

Нису основани наводи ревизије да је другостепени суд погрешно применио материјално право. Не може се прихватити тумачење тужиоца у погледу примене одредбе члана 175. став 1. тачка 2. Закона о раду и тврдња да из околности да тужени, иако је имао сазнање о годинама живота и годинама стажа тужиоца, са њим је 08.08.2012. године закључио анекс уговора о раду, произлази да је достављањем понуде тужиоцу за закључење анекса тужени одлучио да тужилац настави да ради још четири године, односно сагласио се да се тужиоцу радни век продужи.

Према одредби члана 175. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05, 61/05 и 54/09) радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју. Радни век продужава се споразумом послодавца и запосленог; како се тим споразумом заправо продужава трајање уговора о раду, споразум мора, као и уговор, да буде закључен у писменој форми, по чему у њему мора бити означено до ког датума се радни век продужава и мора бити потписан од обе уговорне стране. У конкретном случају таквог споразума између тужиоца и туженог нема.

Нису од утицаја на оцену правилности примене материјалног права и могућност доношења другачије, за тужиоца повољније, одлуке, ревизијски наводи којима се указује на надлежност и овлашћења Управног одбора туженог предвиђених чланом 37. Статута туженог, па их Врховни касациони суд сходно члану 419., у вези члана 396. став 1. ЗПП, не образлаже посебно.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,

Миломир Николић,с.р.