Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погершно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона парничном поступку - ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 – други закон) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код туженог радио у спорном периоду по основу више сукцесивно закључених уговора о делу од 26.09.2013. године, од 01.04.2014. године, од 01.07.2014. године, од 01.09.2014. године, од 27.02.2015. године, Анекса број 1 од 18.03.2015. године, уговора о делу од 24.09.2015. године и од 24.10.2015. године и то ради обављања послова ... у тунелима „Липик“ и „Железник“. Тужени је дана 17.09.2012. године закључио са Предузећем „Коридори Србије“ из Београда уговор за извођење радова на санацији тунела „Липик“ и „Железник“, којима је био одређен рок за завршетак наведених радова од 120 календарских дана, и да је тај рок више пута продужаван анексима уговора број 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и 10, те да из записника о примопредаји радова од 11.08.2015. године произлази да је примопредаја уговорених радова на санацији наведеног тунела одржана дана 31.07.2015. године у просторијама ДОО „Коридори Србије“ с тим да записник није потписан од стране представника ЈП „Путеви Србије“. Увидом у оснивачки акт туженог утврђено је да је претежна делатност туженог одређена са шифром „7219“ и подразумева истраживање и развој у осталим природно технолошким наукама. Из садржине Правилника о систематизацији послова код туженог утврђено је да је у прилогу 2 садржана табела свих послова у туженом привредном друштву са шифрама и утврђеним коефицијентима и стручном спремом и да овим актом послови ... нису систематизовани. Увидом у позив за закључење уговора о раду на неодређено време 18.12.2015. године утврђено је да је овај позив тужилац упутио туженом преко свог адвоката и да се истим изјаснио односно обавестио туженог да не прихвата његов предлог за закључење споразума о раскиду уговора о делу, јер сматра да је у конкретном случају засновао радни однос на неодређено време у смислу одредбе члана 32. став 2. Закона о раду, и то за обављање послова ... тунела „Липик“ и „Железник“, па је стога позвао туженог да са њим закључи уговор о раду на неодређено време почев од 26.09.2013. године, као дана ступања на рад код туженог.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су, позивом на одредбу члана 199. Закона о раду, закључили да је тужбени захтев тужиоца неоснован с обзиром на то да тужени у оквиру своје делатности не обавља послове ..., да у Правилнику о систематизацији послова туженог не постоји радно место за обављање таквих послова, па је тужени зато био овлашћен да закључи оспорене уговоре о делу са тужиоцем ради извршавања самосталног физичког посла и то послова ... у тунелима „Липик“ и „Железник“, па је одбио тужбени захтев тужиоца за утврђење ништавости оспорених уговора о делу и донео одлуку као у изреци.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је правилно применио материјално право, a наводи ревидента нису основани.

Одредбом члана 199. Закона о раду послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Уговор о делу може да се закључи и са лицем које обавља уметничку или другу делатност у области културе у складу са законом. Уговор из става 2. овог члана мора да буде у сагласности са посебним колективним уговором за лица која обављају делатност у области уметности и културе, ако је такав колективни уговор закључен. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.

Насупрот наводима ревизије, правилно су нижестепени судови закључили да обављање послова по овој врсти уговора представља радно ангажовање ван радног односа, само ради обављања послова који су ван основне или претежне делатности послодавца. Уговори о делу, чија се пуноважност оспорава у овом поступку закључени су ради обављања послова који су ван претежне делатности послодавца, јер тужени у оквиру своје претежне делатности не обавља послове ... и за обављање послова који нису систематизовани актима туженог, а чије је трајање временски ограничено до завршетка обавезе према наручиоцу. Уговори су закључени у писаном облику. Правилно су нижестепени судови закључили да предметни уговори нису ништави, као симуловани јер не прикривају постојање неког другог уговора.

Неосновани су наводи ревидента да је у конкретном случају радно ангажовање тужиоца код туженог имало сва обележја радног односа на неодређено време, пре свега из разлога што наведени послови нису систематизовани актима туженог, нити се обављају у оквиру његове претежне делатности, а временски су ограничени и након завршетка посла за свог наручиоца тужени нема потребу за тим пословима.

Из изложених разлога Врховни суд је на основу одредбе члана 414. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Одлука о захтевима странака за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржана у другом ставу изреке, донета је применом чланова 153. став 1, 154. и 165. став 1. ЗПП. Тужилац није успео у поступку по ревизији и зато нема право на накнаду трошкова тог поступка, а трошкови туженог за одговор на ревизију, по оцени Врховног суда, нису били неопходни за вођење ове парнице.

Председник већа-судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић