Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) и утврдио да је ревизија тужиоца неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни повреде из става 1. тог члана Закона, пред другостепеним судом, које би могле да утичу на доношење законите и правилне одлуке.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код туженог, на основу Уговора о раду од 08.03.2012. године, обављао послове ... ... . Побијаним решењем број број ...од 12.05.2017. године, тужиоцу је отказан Уговор о раду са припадајућим анексима, због повреде радне обавезе, радне дисциплине и правила понашања утврђених Колективним уговором и Уговором о раду, члан 16. тачка 3, 4, 18, 44, 46, 47. и члана 16. став 2. алинеја 1. и 5, зато што је дана 22.03.2017. године, управљајући камионом са приколицом, по задатку да преузме и превезе вештачко ђубриво-амонијум нитрат из магацина ДП „Индустрија стакла“ до туженог, одступио од договорене трасе пута. На почетку радног времена, наведеног дана тужилац је сипао 78 литара горива у резервоар камиона до пуног резервоара (400 литара), с обзиром да је претходног дана 21.03.2017. године толико литара потрошио приликом обављања радних задатака. Тог дана је, камионом са приколицом из круга „ПКБ Копорација“ у Падинској Скели, у 9 часова кренуо за Панчево, са задатком да из магацина ДП „Индустрија стакла“ који користи друштво „Промис“ д.о.о. а са којим тужени има закључен уговор о продаји минералног ђубрива, преузме и превезе вештачко ђубриво-амонијум нитрат, до организованог дела „ПКБ Копорација“ – Газдинство „ПКБ Падинска Скела“. На основу пријаве да је видео надзором забележен истовар мањих џакова вештачког ђубрива из камиона ПКБ-а Синиша Шкорић, Предраг Милошевић из службе обезбеђења и Дејан Стајић, запослени код туженог, отишли су на паркинг „Азотаре“ ради провере добијених информација, те су провером кретања камиона којим су тог дана управљали Саша Шекуларац и Радивоје Станић, прегледом видео снимка сачињеног на телефонском апарату дана 22.03.2017. године утврдили да је око 11 часова тужилац паркирао камион на паркингу „Азотаре“ уз економско двориште, након што је утоварено вештачко ђубриво-амонијум нитрат (28 џамбо врећа по 850 килограма) у супротном смеру у односу на Падинску Скелу, где је требало да крене. Након тога, на паркинг „Азотаре“ стигао је Радивоје Станић својим камионом утовареним вештачким ђубривом а затим је узео жуто црево из кутије за алат на приколици камиона и њиме истакао гориво „еуро дизел“ из резервоара камиона у три канистера која је претходно узео из аутомобила марке „Golf“ беле боје, регистарских ознака PA 064 ČH. Том приликом, тужилац је са горњег дела приколице свог камиона стустио три мања џака вештачког ђубрива и исте ставио у поменути аутомобил марке „Golf“. Око 13 часова Радивоје Станић је поново, по други пут, дошао камионом на паркинг „Азотаре“ и паркирао га у супротном смеру од превоза у коме је требало да крене. У моменту његовог доласка на паркингу се налазио Саша Шекуларац са својим камионом, па су заједно паркирали камионе тако да су направили латинично слово „V“, након чега су оставили своје камионе и отпешачили у непознатом правцу. Вратили су се након 45 минута, а по повратку их је сачекао исти бели „Golf“ којим је управљало непознато лице. Након тога, Синиша Шкорић је службеним возилом пришао том месту и затекао Сашу Шекуларца како истаче цревом гориво из резервоара камиона у канистер запремине 20 литара. Увидом у отпремницу од 22.03.2017. године утврђено је да је Саша Шекуларац утоварио у магацину ДП „Индустрија стакла“ у Панчеву 23 800 килограма минералног ђубрива и то 28 џамбо врећа од по 850 килограма. Мерењем камиона дана 22.03.2017. године у 20,34 часа, којим је управљао тужилац, утврђено је да камион са приколицом и укупним теретом тежи 37 360 килограма, а да је укупна тежина празног камиона са приколицом 13 860 килограма. Дана 23.03.2017. године у 07,52 часова у присуству тужиоца, Милована Додића, Радивоја Миленковића из службе за обезбеђење и Весне Трулић, магационера, извршено је контролно мерење камиона са робом и приколицом и констатовано да је камион са приколицом и укупним теретом (28 џамбо врећа) 37 380 килограма. Одузимањем од тежине камиона са приколицом и укупним теретом утврђено је да је тужилац довезао у зону I „ПКБ Копорација“ 23 700 килограма минералног ђубрива уместо 23 800 килограма колико је утоварено у магацину, уз могућност одступања у количини од 2 килограма по џамбо врећи. Дана 22.03.2017. године, камион којим је управљао тужилац прешао је укупно 73 километра и том приликом, следећег дана, 23.03.2017. године у јутарњим часова, после контролног мерења у присуству тужиоца утврђено је да је камион, са приколицом, натанкован са 42 литра горива до пуног резервоара на пумпи у економском дворишту „ПКБ Копорација“ зона I. Према извештају директора техничке оперативе од 31.03.2017. године просечна потрошња горива за камион са приколицом у периоду од 01.01. до 25.03.2017. године била је 30 литара на 100 километара, па је утврђено да недостаје око 18 литара горива, а мањак је констатован увидом у парагон блок број 189218. Након извршеног танковања 42 литра горива тужилац је заједно са запосленим Предрагом Милошевићем дана 23.03.2017. године, одвезао камион са приколицом у ком се налазило минерално ђубриво до газдинства „ПКБ Падинска Скела“ где је извршен истовар истог. Пре истовара минералног ђубрива на ваги газдинства је измерено да тежина минералног ђубрива износи 22 684 килограма о чему је сачињена потврда број 6355. Из оптремнице број 17-350-004022 од 22.03.2017. године, која је потписана од стране тужиоца, утврђен је мањак минералног ђубрива од 100 килограма који представља разлику између запримљеног ђубрива (по отпремници број 17-350-004022 од 23 800 килограма) и количине измереног ђубрива на ваги (23 700 килограма). Тужилац једана 22.03.2017. године, одступио од договерене трасе пута тако што је, по завршеном утовару минералног ђубрива у кругу магацина ДП „Индустрија стакла“ довезао камин са приколицом на паркинг „Азотаре“ уместо да крене у Падинску Скелу да истовари утоварено минеларно ђубриво. Тужени тужиоцу није успео да лично уручи упозорење број 3386 као и решење о привременом удаљењу са рада број 3408 од 10.04.2017. године, са образложеним разлозима о отказу уговора о раду, па су му та писмена достављена поштом на адресу пребивалишта. Тужилац се, у остављеном року, изјаснио да није манифестовао намеру за присвајање имовине послодавца и да се ради о претпостављеној повреди радне обавезе пошто није намеравао да украде послодавчеву имовину, већ је имао проблем са радом камиона, а да вредност ствари коју је наводно желео да прибави, не прелази износ од 3.000,00 динара. На основу систематизације послова Сектора техничке оперативе код туженог, возач теретног возила преко 7 тона је одговаран за количину и квалитет примљене робе на превоз. Према Радном упутству за возаче теретног возила од 23.06.2014. године возач је, између осталог, дужан да се строго придржава договорене трасе пута, чува робу и возило паркира на претходно одређеном месту.

Врховни касациони суд налази да су, код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови правилно одбили тужбени захтев тужиоца којим је он тражио да суд поништи решење туженог о отказу уговора о раду са припадајућим анексима, те да суд туженог обавеже да га врати на рад, као неоснован.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 5. и став 3. тачка 8. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05... 75/2014), прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавеже и то ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада и ако не поштује дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

У конкретном случају, тужилац је дана 22.03.2017. године утоварио амонијум нитрат, минерално ђубриво у укупној количини од 23 800 килограма, а код туженог је довезао 23 700 килограма, односно 100 килограма минералног ђубрива мање. Истог дана, у два наврата је одступио од договорене трасе пута и возило којим је управљао зауставио на паркингу „Азотаре“, па је контролом потрошње горива утврђено да нестоје 18 литара горива, тако што је прегледом видео снимка забележеног камерама „Азотаре“ утврђено да је тужилац источио гориво у три канистера која је предао непознатом лицу, а потом камион са робом оставио на паркингу другог привредног друштва. На тај начин тужилац је својом кривицом учинио повреде радне обавезе и непоштовање радне дисциплине предвиђене одредбом члана 16. тачке 3, 21, 44, 46, 47 и члана 16. став 2. алинеја 1. Уговора о раду, па му је тужени, као послодавац, правилно отказао уговор о раду.

Тужилац у ревизији указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање због изостанка вештачења вредности ствари (нафте и вештачког ђубрива). Тим наводима ревизије, правилност побијане пресуде се не доводи у сумњу, имајући у виду да ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, пошто је тако прописано одредбом члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, осим и случају из члана 403. став 2. тог Закона, што овде није случај.

Наводима ревизије, тужилац побија оцену доказа, што је такође без утицаја на одлучивање, имајући у виду да о томе које ће чињенице да узме као доказане, одлучује суд по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, сходно одредби члана 8. Закона о парничном поступку.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић