Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 817/2015
04.06.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиоца Б.С. из О., чији је пуномоћник М.С.-Ћ., адвокат из О., против туженог S. M. C. ДОО из Б., чији је пуномоћник В.С., адвокат из Б., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж1 682/14 од 19.12.2014. године, у седници одржаној 04.06.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж1 682/14 од 19.12.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду П1 3762/12 од 10.09.2014. године, одбачен је предлог тужиоца за враћање у пређашње стање, као неблаговремен.

Решењем Вишег суда у Београду Гж1 682/14 од 19.12.2014. године, одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца и потврђено је првостепено решење.

Против правноснажног решења донесеног у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Тужба у овој правној ствари поднета је 30.05.2012. године, ради исплате зараде. Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних спорова. Међутим, иако тужилац тражи заштиту права из радног односа, не ради се о парници из радних спорова у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите је исплата зараде.