Према одредби члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...87/18), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права.

Предмет тражене правне заштите је поништај одредбе анекса уговора о раду. Одлука о тужбеном захтеву условљена је чињеницама утврђеним у поступку. Овде су то чињенице које се односе на садржину конкретног анекса уговора о раду од 09.08.2016.године, закљученог након што је тужиља по одлуци суда враћена на рад код туженог, после периода у којем је почев од 15.10.2013.године била ван радног односа због незаконитог решења о престанку радног односа од 11.10.2013.године. Чињенице конкретног случаја условиле су одлуку о тужбеном захтеву у овој ствари. Због специфичности ситуације, не може се узети да она има карактер општости по чињеничним и правним питањима разматраним у спроведеном поступку. То је разлог због којег се не може прихватити навод ревизије туженог о потреби разматрања одређеног питања везаног за уговоре и анексе уговора о раду које закључује, као правног питања од општег интереса за све запослене у НИС-у и ради уједначавања судске праксе обзиром на бројност спорова, без показатеља да се они воде од стране запослених у ситуацији идентичној тужиљиној. Према изнетом, предлог туженог за примену института изузетне дозвољености ревизије у овој правној ствари, није заснован на разлозима који би га учинили оправданим.

У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда нема услова за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

На основу изнетог, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 31.12.2013. године. Предмет тужбеног захтева је поништај одредбе анекса уговора о раду.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку где је ревизија, иначе, увек дозвољена (предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа) већ тужиља тужбом тражи заштиту права из радног односа – поништај анекса уговора о раду уз понуду за закључење новог анекса уговора о раду, то ревизија туженог није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка је одбијен, јер трошкови састава одговора на ревизију нису били нужни и неопходни за вођење парнице, па је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић