Тужиоци су поднели одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу одредбе члана 410. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат.

У конкретном случају ревизију је за тужену изјавила ЂЂ, а по овлашћењу П- 1360/20 од 21.12.2021. године издатог од стране заменика Државног правобраниоца.

Одредбом члана 11. Закона о правобранилаштву („Службени гласник РС“, број 55/14) прописано је да је Државно правобранилаштво заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку (став 1.). Државно правобранилаштво пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима заступа државне органе и посебне организације које немају својство правног лица, државне органе и посебне организације које имају својство правног лица, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије и јавне установе чији је оснивач Република Србија, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије, у правним поступцима у којима ови субјекти учествују као странке или умешачи у чијим имовинским правима и обавезама се одлучује у том поступку (став 2.). Државно правобранилаштво може на основу посебно датог пуномоћја заступати у поступку пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима и друга правна лица чији је оснивач Република Србија (став 3.). Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (став 4.) Одредбом члана 29. истог закона прописано је да Државни правобранилац и заменик Државног правобраниоца могу поверити лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. овог закона да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом (став 1.). Лице којем се поверава заступање у смислу става 1. овог члана мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом (став 2.).

У конкретном случају заменик Државног правобраниоца је овлашћењем од 21.12.2021. године овластила ЂЂ као запослено лице у Министарству унутрашњих послова, да је замењује у заступању и предузимању свих законом прописаних процесних правних радњи у поступку пред Првим основним судом у Београду у предмету П1 781/20.

С обзиром на то да само и искључиво одредба члана 410. става 2. ЗПП прописује у којим случајевима се ревизија сматра недозвољеном, а то је случај, између осталог и када ревизија није изјављена преко адвоката, изузев када је странка адвокат, произилази да ревизију може изјавити само адвокат, као и Државни правобранилац и његов заменик сагласно члану 11. став 4 Закона о правобранилаштву, који стога овлашћење за изјављивање овог правног лека не могу на основу члана 29. овог закона пренети лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. тог закона.

Имајући у виду напред наведене законске одредбе, по налажењу овог суда, ЂЂ је радник министарства и није лице овлашћено за изјављивање ревизије, већ је то у име тужене могао само Државни правобранилац, односно заменик Државног правобраниоца.

Из наведеног произилази да је ревизија тужене недозвољена, па је овај суд сагласно одредби члана 413. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Захтев тужилаца за накнаду трошкова ревизијског поступка је одбијен обзиром да одговор на ревизију није обавезан ни нужан у поступку по ванредном правном леку, у смислу члана 154.ЗПП, због чега је одлучено као у ставу другом изреке, сходно члану 165.став1. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић