Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Весне Поповић, председника већа, Гордане Комненић, Бисерке Живановић, Јасминке Станојевић и Весне Субић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Гордана Марковић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Електропривреда Србије“ Београд, Технички центар Ниш, чији је пуномоћник Александар Будалић, адвокат из ..., ради исплате увећане зараде по основу минулог рада, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1087/2020 од 20.08.2020. године, у седници одржаној 04.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1087/2020 од 20.08.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1087/2020 од 20.08.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 2419/2017 од 21.01.2020. године, која је исправљена решењем истог суда од 18.02.2020. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев па је обавезан тужени да тужиљи на име разлике увећане зараде по основу минулог рада у периоду од 27.07.2014. године до 29.01.2015. године плати укупно 7.877,20 динара у појединачним месечним износима и са законском затезном каматом ближе одређеним у овом ставу изреке. Ставом другим изреке одбијен је приговор недостатка пасивне легитимације туженог. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 70.300,00 динара, са законском затезном каматом на 58.500,00 динара почев од дана извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1087/2020 од 20.08.2020. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда исправљена решењем истог суда од 18.02.2020. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да из навода ревизије туженог не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји ни потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса, па имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају ради о парници ради исплате увећане зараде по основу минулог рада, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, на основу чега овај суд даље налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме је побијана вредност предмета спора 7.877,20 динара, што представља износ који не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић