Рж г 1519/2015 недозвољеност захтева поднетог поводом поступка за заштиту права на суђење у разумном року

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж г 1519/2015
30.09.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Миломира Николића, председника већа, Марине Говедарица и Слађане Накић-Момировић, чланова већа, у предмету предлагача В.Т. из П., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Р4 г 225/15 од 07.08.2015. године, у седници одржаној 30.09.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Апелационог суда у Београду Р4 г 225/15 од 07.08.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Београду Р4 г 225/15 од 07.08.2015. године, одбачен је захтев предлагача В.Т. из П. од 26.06.2015. године за заштиту права на суђење у разумном року.

Против наведеног решења предлагач је изјавио жалбу из свих законских разлога.

Одлучујући о жалби предлагача, на основу члана 8б став 3. Закона о уређењу судова („Сл.гласник РС“ бр.116/08, ... 101/13), Врховни касациони суд је испитао побијано решење, применом члана 386. у вези члана 402. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, ... 55/14), у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл.гласник СРС“ бр.25/82... „Сл.гласник РС“ бр.46/95, ... 6/15), који се примењује на основу члана 8в. Закона о уређењу судова, па је нашао да је жалба неоснована.

Према стању у списима, предлагач је дана 26.06.2015. године Апелационом суду у Београду, поднео захтев за заштиту права на суђење у разумном року у поступку за заштиту права на суђење у разумном року који се води пред Вишим судом у Београду у предмету Р4 И 9/15. Побијаним решењем је Апелациони суд у Београду овај захтев одбацио, налазећи да није дозвољен.

По оцени Врховног касационог суда, Апелациони суд у Београду је правилно поступио, када је решењем Р4 г 225/15 од 07.08.2015. године одбацио захтев предлагача за заштиту права на суђење у разумном року.

Одредбама члана 8а - 8в Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“ бр. 116/2008, 104/2009 ... 101/2011 и 101/2013), које се примењују од 22.05.2014. године и уређују поступак који се води по захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, прописано је, у члану 8а, да странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року, може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року (став 1.). Захтевом се може тражити и накнада за повреду права на суђење у разумном року (став 2.). Ако се захтев односи на поступак који је у току пред Привредним апелационим судом, Прекршајним апелационим судом или Управним судом, о захтеву одлучује Врховни касациони суд (став 3.). Поступак одлучивања о овом захтеву је хитан (став 4.).

Одредбом члана 8б став 1. овог закона прописано је да ако непосредно виши суд утврди да је захтев подносиоца основан, може одредити примерену накнаду за повреду права на суђење у разумном року и одредити примерени рок у коме ће нижи суд окончати поступак у коме је учињена повреда права на суђење у разумном року. Накнада из става 1. овог члана исплатиће се из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова у року од три месеца од дана подношења захтева странке за исплату (став 2.). Против решења о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року може се поднети жалба Врховном касационом суду у року од 15 дана, у складу са ставом 3. овог члана.

Одредбом члана 8в овог закона, прописано је да се на поступак за заштиту права на суђење у разумном року и накнаде за повреду права на суђење у разумном року сходно примењују одредбе закона којим се уређује ванпарнични поступак.

Предлагач је поднео захтев за заштиту права на суђење у разумном року, који се односи на поступак заштите права на суђење у разумном року. Будући да овакав поступак и ово правно средство нису предвиђени Законом о изменама и допунама Закона о уређењу судова, овај захтев није дозвољен. Стога су и наводи жалбе неосновани.

На основу изнетог, применом члана 401. тачка 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа–судија

Миломир Николић,с.р.