Рж г 2/2021 1.6.6.7

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж г 2/2021
08.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, судија Слађана Накић Момировић, у предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Петковић, адвокат из ..., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против 08.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба предлагача АА из ... .

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач, АА је дана 30.06.2015. године поднела захтев за заштиту права на суђење у разумном року. У захтеву је навела да је у предмету Основног суда Великој Плани, Судска јединица у Смедеревској Паланци П 910/14, повређено право на суђење у разумном року, с обзиром да је поступак ради утврђења права својине и повраћаја ствари започет 2010. године, а предлагач је онемогућена у коришћењу своје земље скоро 21 годину, те да се по том основу предлагачу досуди новчана накнада у износу од 200.000,00 динара.

Решењем Р4 п 62/15 од 23.07.2015. године, Виши суд у Смедереву се огласио стварно ненадлежним за поступање у поступкуза заштиту права на суђење у разумном року предлагача, с тим да се по правноснажности решења предмет достави Апелационом суду у Београду као стварно надлежном суду.

Решењем Апелационог суда у Београду Р4 г 294/2015 од 27.07.2016. године, одбијен је захтев предлагача за заштиту права на суђење у разумном року, којим је тражено да суд утврди повреду права пред Основним судом у Великој Плани, Судска јединица Смедеревска Паланка у предмету П 910/14, наложи Основном суду у Великој Плани, Судска јединица Смедеревска Паланка окончање поступка у одређеном року и одреди примерену накнаду због повреде права у износу од 200.000,00 динара, као неоснован.

Против овог решења, предлагач је изјавио жалбу дана 25.03.2021. године, са предлогом да се решење преиначи и усвоји предлог предлагача, како је и тражено.

Одредбом члана 8а ст. 1 и 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/08 ... 101/13) прописано је да странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року и тражити накнаду за повреду овог права. Према члану 8б ст. 1. истог Закона ако непосредно виши суд утврди да је захтев подносиоца основан, може одредити примерену накнаду за повреду права у разумном року и одредити рок у коме ће нижи суд окончати поступак у коме је учињена повреда права на суђење у разумном року.

Из наведених законских одредби произилази да странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року може захтевати убрзање поступка, односно захтев се може поднети само у предметима који нису окончани.

Врховни касациони суд је на основу увида у Информациони систем САПС утврдио да је у овом случају парнични поступак правноснажно окончан дана 21.01.2021. године, пре подношења жалбе у поступку за заштиту права на суђење у разумном року.

Имајући у виду да је жалба у поступку за заштиту права на суђење у разумном року поднета 25.03.2021. године, после правноснажног окончања поступка и достављање одлуке предлагачу, по оцени Врховног касационог суда, жалба је недозвољена јер је сврха захтева убрзање поступка.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци решења на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку у вези члана 294. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11).

С у д и ј а

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић