Рж к 119/2015 чињенична и правна сложеност поступка као разлог његовог неокончања

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж к 119/2015
21.09.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Јанка Лазаревића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у поступку предлагача М.М., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача М.М., изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Р4К 22/15 од 11.06.2015. године, у седници већа одржаној дана 21.09.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача М.М. и ПОТВРЂУЈЕ решење Апелационог суда у Београду Р4К 22/15 од 11.06.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Београду Р4К 22/15 од 11.06.2015. године, одбијен је као неоснован захтев предлагача М.М. од 05.05.2015. године за утврђење повреде права на суђење у разумном року у кривичном поступку који се води пред Вишим судом у Београду под бројем КПо1 218/10 и захтев за исплату примерене накнаде у износу од 3.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.

Против овог решења предлагач М.М. благовремено је изјавио жалбу, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права са предлогом да Врховни касациони суд наведено решење преиначи тако што ће усвојити захтев, утврдити да му је у кривичном поступку који се води пред Вишим судом у Београду КПо1 218/10 повређено право на суђење у разумном року, досудити му примерену новчану накнаду у износу од 3.000 евра у динарској противвредности и наложити Вишем суду у Београду окончање наведеног кривичног поступка у најкраћем могућем року.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку у смислу члана 486. ст.1. и 3. у вези члана 402. Закона о парничном поступку, у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку и утврдио да жалба предлагача није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач.1, 2, 3, 5, 7. и 9. ЗПП, на коју Врховни касациони суд као другостепени пази по службеној дужности.

Из списа предмета Вишег суда у Београду, Посебног одељења КПо1 218/10 и образложења првостепеног решења произлази да се у конкретном случају кривични поступак води против девет лица због кривичних дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ, четири кривична дела изнуда из члана 214. став 4. у вези става 1. КЗ, продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ и кривичног дела из члана 348. став 1. КЗ, а против окривљеног, овде предлагача, М.М., због кривичног дела тешко убиство из члана 114. тачка 1. и 5. КЗ у вези члана 33. КЗ и кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346. став 3. у вези става 2. и 1. КЗ, да се окривљени М.М. налазио у притвору од 09.04.2009. до 06.03.2014. године, када је притвор замењен мером забране напуштања стана, која је последњи пут продужена 04.06.2015. године. Дана 30.03.2015. године, председник Вишег суда у Београду донео је наредбу којом је председнику већа наложено хитно прекоредно поступање у предметном кривичном поступку као и да се предмет реши и одлука експедује странкама најкасније до 01.10.2015. године, након чега је главни претрес одржан неколико пута.

Разматрајући разлоге и наводе захтева за заштиту права на суђење у разумном року, у кривичном поступку који се води пред Вишим судом у Београду, Посебним одељењем Кпо 218/10, Апелациони суд у Београду је имао у виду да оцена разумног трајања судског поступка зависи од низа чинилаца, а пре свега сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року, поступање суда који води поступак и значаја права за подносиоца.

Правилно је Апелациони суд у Београду закључио да је Виши суд у Београду предузео све потребне мере како би се предметни кривични поступак спровео без одуговлачења, с обзиром на то да суд није имао периоде неажурности и неоправданог непоступања, јер је главни претрес редовно заказивао и благовремено и у континуитету предузимао све законске мере у циљу обезбеђења присуства странака и што бржег окончања поступка.

Стога је Апелациони суд у Београду, узимајући у обзир чињенице да је овај предмет нарочито чињенично и правно сложен, с обзиром на то да се кривични поступак води против девет лица због више тешких кривичних дела, те да је доказни материјал врло обиман и имајући у виду да је дужем трајању поступка допринело и подношење захтева за изузеће и захтева за заштиту законитости од стране бранилаца саокривљених о којима је суд морао да одлучи у току трајања првостепеног поступка, што је утицало на његову дужину, правилно закључио да у првостепеном поступку није дошло до повреде права предлагача на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Да је првостепени суд предузео све мере ради што бржег окончања предметног кривичног поступка указује и чињеница да је председник Вишег суда у Београду дана 13.03.2015. године, донео наредбу којом је председнику већа наложио прекоредно поступање и хитно решавање предмета уз експедовање одлуке најкасније до 01.10.2015. године.

Следствено изнетом, Апелациони суд у Београду је правилно одлучио када је одбио као неоснован захтев предлагача за заштиту права на суђење у разумном року, сагласно одредбама члана 8а до 8б Закона о уређењу судова.

Из наведених разлога неосновано се жалбом предлагача побија наведено решење Апелационог суда у Београду.

Грешка у изреци побијаног решења у погледу броја кривичног поступка Вишег суда у Београду, Посебног одељења, на који се односи захтев предлагача – КПо1 208/10, уместо КПо1 218/10, на коју се указује жалбом предлагача, може бити исправљена посебним решењем председника већа на захтев странке или по службеној дужности у смислу члана 362. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредби члана 401. став 1. тачка 2. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о парничном поступку, жалбу предлагача одбио као неосновану и решење Апелационог суда у Београду потврдио.

Записничар – саветник                                                                                          Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                         Бата Цветковић,с.р.