Рж1 гп 14/2021 1.6.6.7; правни лекови за убрзање поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 14/2021
03.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, судија Татјана Матковић Стефановић, у поступку ради заштите права на суђење у разумном року предлагача Орасис доо Београд, чији је пуномоћник Огњен О. Ђурић, адвокат из ..., одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Р4 п 23/21 од 20.10.2021. године, донео је дана 03.12.2021. године,

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ жалба предлагача као неоснована и потврђује решење Привредног апелационог суда Р4 п 23/21 од 20.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Привредног апелационог суда Р4 п 23/21 од 20.10.2021. године одбијен је приговор предлагача ради убрзања поступка који се пред Привредним апелационим судом води под бројем Пж 4143/20.

Против наведеног решења предлагач је благовремено поднео жалбу, са предлогом да се иста усвоји и утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у наведеном предмету.

Испитујући побијано решење на основу члана 16. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/2015) одлучено је да жалба није основана.

О жалби је одлучивао судија одређен годишњим распоредом у смислу члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Привредни апелациони суд је утврдио да је дана 13.05.2020. године тужилац Пеликсино доо Београд поднео Привредном суду у Београду тужбу против Орасис доо Београд као туженог ради исплате дуга – повраћај зајма у износу од 2.400,00 динара. По одржаном рочишту дана 09.07.2020. године првостепени суд је донео пресуду на коју је тужилац уложио жалбу дана 05.08.2020. године и списи су достављени другостепеном суду на поступак по жалби 25.09.2020. године по којој није одлучено до дана подношења приговора. Према извештају судије известиоца предмет није обухваћен програмом решавања старих предмета, не спада у групу старијих предмета од 5 година и осамдесети је по редоследу решавања.

Привредни апелациони суд ценећи мерила предвиђена чланом 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року налази да се не ради о праву које је од виталног значаја за подносиоца приговора, да се ради о сложеном парничном поступку при чему сам предлагач не указује да је било неажурног поступања првостепеног суда и да је испоштован редослед приоритета у одлучивању другостепеног суда при чему укупно трајање поступка од дана иницирања поступка подношењем тужбе до дана подношења приговора износи 1 годину и 4 месеца, закључује да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року.

Према члану 32. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“ број 98/2006) прописано је да свако има право да му независтан, непристрасан и законом већ установљени суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаностима сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега. Сходно томе предлагач је имао Уставом зајемчено право да се о његовом захтеву реши.

Врховни касациони суд налази да је Привредни апелациони суд правилно применио одредбу члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року јер прописани критеријуми не указују да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року. Наиме укупно трајање поступка од дана иницирања подношењем тужбе до дана подношења предметног приговора од 1 године и 4 месеца не указује да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року. Са друге стране чињеница да у року из члана 383. Закона парничном поступку није одлучено по жалби на пресуду првостепеног суда не указује на повреду права на суђење у разумном року јер је наведени рок инструктивне природе, а из утврђеног чињеничног стања произилази да је поштован редослед приоритета у одлучивању од стране судије известиоца. Код тако утврђеног чињеничног стања без утицаја су жалбени наводи да се не ради о сложеном предмету будући да према судском пословнику предмети се решавају по редоследу пријема, а укупна дужина поступка не указује на повреду права на суђење у разумном року.

На основу чана 18. Закона о заштити права на суђење у разумном року одлучено је као у изреци решења.

С у д и ј а

Татјана Матковић Стефановић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења није дозвољена жалба

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић