Поступајући по жалби предлагача, у смислу одредаба чл. 16, 18. и 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/15) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“ бр. 46/95... 106/15), Врховни касациони суд је испитао побијано решење, применом члана 386. у вези члана 402. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14) и нашао да je жалба основана.

О жалби је одлучивао судија одређен Годишњим распоредом послова у суду у смислу одредбе члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/15), којом одредбом је предвиђено да председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова да одреди једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују по жалбама.

Одредбом члана 18. став 3. Устава Републике Србије, прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Ожалбеним решењем је одбијен приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Управног суда 2У 4440/17, као неоснован, са образложењем да је предмет већан 01.02.2021. године, а да ће одлука бити израђена у законом прописаном року.

По налажењу Врховног касационог суда, погрешно је поступио Управни суд када је ожалбеним решењем одбио приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету тог суда 2У 4440/17. Наиме, ради се о спору за остваривање права на дечији додатак за двоје малолетне деце који је требало приоритетно решавати, а који није окончан ни након четири године. Према изводу из Централизованог система за управљање предметима на стандардизован начин Управног суда - САПС, предмет је већан 01.02.2021. године и 24.02.2021. године послат у судску праксу, али је 04.03.2021. године враћен из судске праксе већу ради преиспитивања одлуке. Стога не стоје разлози за одбијање приговора наведени у ожалбеном решењу.

Имајући у виду да управни спор у предмету 2У 4440/17 није окончан четири године, а да се ради о предмету који захтева хитност у поступању, Врховни касациони суд је, на основу члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, усвојио жалбу предлагача и преиначио првостепено решење Управног суда тако што је утврдио да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предметном поступку.

С обзиром на то да је овим решењем утврђена повреда права на суђење у разумном року у предмету у коме судска пракса није прихватила одлуку коју је донело веће, па је предмет враћен већу ради преиспитивања одлуке, Врховни касациони суд је одредио рок од три месеца за окончање предметног поступка, у смислу члана 11. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Одлука о накнади трошкова предлагачу за састав жалбе од стране адвоката донета је на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом одредаба члана 153. став 1, члана 154. и члана 163. став 1. Закона о парничном поступку, а висина трошкова утврђена је према Тарифном броју 13 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката.

Судија

Катарина Манојловић Андрић, с.р.

Поука о правном леку.

Против овог решења жалба није дозвољена.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић