.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 66/2020
16.07.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, судија Катарина Манојловић Андрић, у предмету предлагача AA из ... код ..., одлучујући о жалби предлагача поднетој због непредузимања наложених процесних радњи, у предмету заштите права на суђење у разумном року, донео је дана 16.07.2020. године, након спроведеног испитног поступка
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ жалба предлагача због непредузимања процесних радњи наложених решењем Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.2020. године, као неоснована.
О б р а з л о ж е њ е
Предлагач је 29.06.2020. године поднео Врховном касационом суду, преко Управног суда, жалбу због непредузимања процесних радњи наложених решењем Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.2020. године.
Предлагач у жалби наводи да је решењем Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.2020. године усвојен приговор предлагача и утврђено да му је повређено право на суђење у разумном року у предмету истог суда II-18У 8129/19, а судији известиоцу у том предмету наложено да у року од четири месеца предузме радње ради правноснажног решавања предмета. Како суд није окончао поступак у року од четири месеца који је истекао 03.07.2020. године, предлагач предлаже да Врховни касациони суд усвоји његову жалбу, утврди да му је повређено право на суђење у разумном року у предмету Управног суда II-18У 8129/19 и судији известиоцу у том предмету наложи окончање поступка у року од 90 дана.
Одлучујући о жалби предлагача на основу одредаба чл. 16, 18. и 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ 40/15) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ 25/82, „Службени гласник РС“ 6/15), Врховни касациони суд је испитао побијано решење применом одредбе члана 386. у вези члана 402. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11 и 55/14) и закључио да je жалба неоснована.
О жалби је одлучивао судија одређен Годишњим распоредом послова у суду у смислу одредбе члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, којом одредбом је предвиђено да председник непосредно вишег суда може Годишњим распоредом послова да одреди једног судију или више судија да, поред њега, воде поступак и одлучују по жалбама.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из одредбе члана 374. став 2. тач. 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.
Увидом у списе предмета Управног суда Р4 у 4/20 утврђено је да је решењем Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.2020. године усвојен приговор предлагача, утврђено да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Управног суда II-18У 8129/19 и наложено судији известиоцу у том предмету да, у року од четири месеца од дана достављања тог решења, предузме радње ради правноснажног решавања наведеног предмета.
Из списа предмета Управног суда II-18У 8129/19 произлази да је дописом суда од 07.06.2020. године од туженог органа тражено да достави тужбу и списе предмета. Тужени орган је поступио по овом налогу 10.07.2020. године, чиме су се стекле процесне претпоставке за одлучивање о тужби и правноснажно окончање поступка.
Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да је жалба неоснована, јер решењем Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.2020. године судији известиоцу у предмету Управног суда II-18У 8129/19 није наложено да у року од четири месеца правноснажно оконча поступак у наведеном предмету, како погрешно закључује предлагач у жалби, већ да у том року предузме радње ради правноснажног решавања предмета, што је у конкретном случају учињено.
Поред изложеног, Врховни касациони суд констатује да су у спорном периоду судије Управног суда два месеца биле објективно спречене да одлучују у предметима. Наиме, након доношења решења Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.2020. године донета је Одлука о проглашењу ванредног стања („Службени гласник РС“, број 29 од 15. марта 2020. године), које је укинуто Одлуком о укидању ванредног стања („Службени гласник РС“, број 62/20 од 06.05.2020. године). Рад судова у току трајања ванредног стања је редукован на тај начин што су се, у складу са Закључком Високог савета судства број 119-05-132/2020-1 од 18.03.2020. године, одржавала само суђења која не трпе одлагања у предметима у кривичној и грађанској материји који су такстативно наведени у Закључку.
Због свега изложеног, Врховни касадиони суд је, на основу члана 18. став 2. у вези члана 14. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одбио жалбу предлагача због непредузимања радњи наложених решењем Управног суда Р4 у 4/20 од 03.03.20202. године, доносећи одлуку као у изреци.
Судија
Катарина Манојловић Андрић, с.р.
Поука о правном леку.
Против овог решења није дозвољена жалба
у смислу члана 21. Закона о заштити права
на суђење у разумном року.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
