Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 106/2020
27.08.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Иван Стевић, адвокат из ... против тужених Републике Србије, Привредни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду и „Привредне банке а.д. у стечају“ Београд, чији је заступник Новак Стајић, повереник стечајног управника Агенције за осигурање депозита, ради чинидбе и накнаде штете, одлучујући о захтеву Привредног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници већа одржаној 27.08.2020 године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Привредни суд у Панчеву за поступање у предмету Привредног суда у Београду П 2435/2020.

О б р а з л о ж е њ е

Привредни суд у Београду је уз допис од 10.07.2020. године Врховном касационом суду доставио предмет П 2435/2020, уз захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање по тужби , у смислу члана 62. став 1. Закона о парничном поступку, јер је том суду поднета тужба против тужених Републике Србије, Привредног суда у Београду и „Привредне банке а.д. у стечају“ Београд, ради чинидбе и накнаде штете.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.

Дакле, на основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).