Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 149/2025
11.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Радославе Мађаров и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиље АА из ... код ..., чији је пуномоћник Вук Вуковић, адвокат из ..., против туженог „Електродистрибуција Србије“ доо - Огранак „Електродистрибуција“ Зајечар, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници одржаној 11.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Зајечару за делегацију надлежности у предмету тог суда П 450/2025.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Зајечару је актом П 450/2025 од 12.05.2025. године поднео захтев за делегацију другог стварно надлежног суда, у парници у којој тужиља, са пребивалиштем на територији Града Бора у односу на тужену „Електродистрибуцију“ тражи утврђење и чинидбу – замену постојећег дрвеног стуба електромреже који се налази на катастарској парцели бр. .../... КО ..., ... . У захтеву се наводи да је тужбом предложено извођење доказа вештачењем, које треба обавити на територији надлежности Основног суда у Бору где се налази непокретност, па како је и пребивалиште тужиље на територији надлежности тог суда, становишта је да ће се поступак лакше и економичније спровести пред Основним судом у Бору.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда на основу члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да захтев није основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. тог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана, одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије прописано је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.