Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 246/2024
17.10.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ... и ВВ из ..., чији је пуномоћник Весна Попадић адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Високи савет судства - Виши суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, ради новчаног обештећења, одлучујући о захтеву Вишег суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници одржаној дана 17.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Виши суд у Смедереву као за поступање у предмету, Вишег суда у Београду Гжрр 523/24.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду доставио је Врховном суду спис предмета Првог основног суда у Београду Прр 47/23, уз захтев за одређивање другог стварно надлежног другостепеног суда за одлучивање о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду Прр 47/23 од 29.01.2024. године. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда, имајући у виду да тужиоци тужбом траже накнаду нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року и да је Апелациони суд у Београду утврдио да је тужиоцима управо пред Вишим судом у Београду повређено право на суђење у разумном року у предмету тог суда Гж 7204/20.

Одлучујући о захтеву, на основу члана 62. став 8. у вези става 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је захтев основан.

Чланом 62. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 8. истог члана, захтев, односно предлог за делегацију надлежности може да се поднесе и у другостепеном поступку под условима из става 1. овог члана. Имајући у виду цитиране законске одредбе, као и наводе из захтева за делегацију надлежности, Врховни суд је утврдио да разлози изнети у захтеву представљају оправдане разлоге за делегацију другом стварно надлежном суду, у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, загарантованих чланом 32. Устава Републике Србије и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.