Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 330/2020
21.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ева Вукашиновић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Новом Саду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници одржаној 21.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Панчеву за суђење у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац АА из ..., поднео је Основном суду у Новом Саду тужбу против тужене ББ из ..., ради накнаде нематеријалне штете настале због повреде угледа и части.

Дана 31.12.2020. године, Основни суд у Новом Саду је, на основу предлога тужене, Врховном касационом суду поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је навео да je тужилац судија суда пред којим је поступак покренут, па налази да постоје оправдани разлози и да ће се поступак лакше спровести пред другим стварно надлежним судом, чиме су се стекли услови из члана 62. ЗПП.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан. Наиме, према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.

Дакле, на основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, али који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).

По налажењу Врховног касационог суда у конкретном случају су испуњени услови из члана 62. ЗПП, односно постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, с обзиром да разлози изнети у захтеву указују да ће се поступак лакше спровести пред другим стварно надлежним судом, на основу чега је одлучено као у изреци.