Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 92584/2021
26.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Драган Живковић, адвокат из ..., против туженог „Generali osiguranje Srbija“, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Ваљеву за делегацију надлежности, у седници одржаној 26.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Ваљеву за делегацију надлежности.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је Основном суду у Ваљеву поднео тужбу против туженог ради накнаде штете. По достављеном одговору на тужбу, Основни суд у Ваљеву је поднео Врховном касационом суду захтев за делегацију надлежности наводећи да је у току поступка потребно извести доказе саслушањем тужиоца и два сведока (од којих један сведок предложен од стране туженог за умешача), да је пребивалиште свих ових лица на подручју Основног суда у Мионици, да је потребно извести доказ саобраћајног вештачења на месту критичног догађаја који се такође налази на подручју Основног суда у Мионици, као и прибављање списа ОЈТ Мионица и ПУ Мионица, па како ће се поступак очигледно лакше спровести пред тим судом, предложио је да Врховни касациони суд усвоји захтев и предмет делегира Основном суду у Мионици.

Одлучујући о захтеву првостепеног суда за одређивање другог стварно надлежног суда на основу члана 62. став 7. у вези става 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да je захтев неоснован.

По члану 62. став 1. Закона о парничном поступку, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. По ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

С обзиром да разлози на основу којих је овај захтев поднет не указују да ће се поступак лакше спровести пред другим судом, захтев је одбијен.

На основу члана 62. ЗПП, одлучено је као у изреци.