Р1 103/2022 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 103/2022
03.03.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Савић, адвокат из ..., против тужене „Expobank“ а.д. Београд, ул. Далматинска бр. 2, Београд, као правног следбеника „Marfin Bank“ а.д. Београд, чији су пуномоћници ББ, ВВ, ГГ и ДД, ради утврђења ништавости уговорне одредбе и стицања без основа, одлучујући о сукобу месне надлежности Основног суда у Деспотовцу и Основног суда у Параћину, у седници одржаној дана 03.03.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари, месно је надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Деспотовцу решењем П 1426/21 од 27.12.2021. године огласио се месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Основном суду у Параћину као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је указао да је тужена поднеском од 03.08.2021. године изјавила приговор месне ненадлежности тог суда, с обзиром да су се уговорне стране сагласиле да је у случају спора поводом или у вези са уговором, надлежан суд у Београду, те да је у конкретном случају у смислу члана 65. ЗПП месно надлежан Први основни суд у Београду. Одлучујући о истакнутом приговору, Основни суд у Деспотовцу огласио се месно ненадлежним са налогом да се предмет уступи Првом основном суду у Београду као месно и стварно надлежном суду и то решењем П.524/21 од 06.08.2021. године које је укинуто решењем Вишег суда у Јагодини Гж 2347/21 од 23.09.2021. године и решењем истог суда П. 976/21 од 27.10.2021. године које је укинуто решењем Вишег суда у Јагодини Гж 3380/21 од 21.12.2021. године. Поступајући по примедбама из решења другостепеног суда, првостепени суд се огласио месно ненадлежним применом члана 54. Закона о парничном поступку и по правноснажности решења предмет уступио Основном суду у Параћину као месно и стварно надлежном суду, имајући у виду да је тужилац у ... закључио уговор о кредиту са огранком тужене као правног лица – филијалом у ... .

Основни суд у Параћину није прихватио месну надлежност, већ је уз допис П.бр. 81/22 од 03.02.2022. године списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу месне надлежности. У образложењу је указао да је у смислу члана 45. ЗПП у овој правној ствари надлежан Основни суд у Деспотовцу, обзиром да је пребивалиште тужиоца у селу ..., Општина ... .

Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу месне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 и 88/18) утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Први основни суд у Београду.

Тужилац је против тужене банке поднео тужбу 31.05.2021. године ради утврђења апсолутне ништавости одредбе члана 3. став 3. тачка 1. и става 3. тачка 2. Уговора о дугорочном кредиту број 225/13 закључен 21.05.2013. године у Београду између тужиоца и „Marfin Bank“ а.д. Београд као правног претходника тужене банке и исплате износа од 5.647,02 динара на име неоснованог обогаћења са законском затезном каматом. Уз тужбу је приложен наведени уговор оверен од стране „Marfin Bank“ а.д. Београд-Филијала ..., а који садржи у одредби члана 13. споразум о месној надлежности којом је уговорено да је у случају спора по овом уговору, надлежан суд са седиштем у Београду.

Тужена је у поднеску од 03.08.2021. године истакла приговор месне ненадлежности због постојања споразума о месној надлежности суда на основу члана 65. Закона о парничном поступку, са предлогом да суд донесе решење којим ће се огласити месно ненадлежним и по правноснажности решења предмет уступити Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Одредбом члана 65. ставовима 1. и 3. ЗПП предвиђено је да ако законом није прописана искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан и да споразум из става 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављен у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа.

Одредбом члана 40. став 2. Закона о парничном поступку прописано је да за суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре.

Према члану 54. ЗПП за суђење у споровима против правног лица које има огранак изван свог седишта, ако спор произилази из правног односа тог огранка, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем се подручју налази тај огранак.

Према јавно доступним подацима из регистра Агенције за привредне регистре, седиште тужене банке је у Београду, ул.Далматинска бр.22, а у време подношења тужбе 31.05.2021. године, није регистрован огранак правног лица на подручју Основног суда у Параћину.

Како је тужена изјавила приговор месне ненадлежности Основног суда у Деспотовцу, а у конкретној ситуацији не ради се о искључивој месној надлежности, на основу одредбе члана 40. став 2. Закона о парничном поступку због постојања опште месне надлежности према седишту тужене, за поступање у овом предмету месно је надлежан Први основни суд у Београду.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић