Р1 142/2023 3 20.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 142/2023
29.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Звездан Ђурђевић, адвокат из ..., против тужене „Eurobank Direktna“ АД Београд, коју заступа пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости и стицања без основа, одлучујући о сукобу месне надлежности Основног суда у Панчеву и Основног суда у Неготину, у седници одржаној дана 29.03.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари, месно је надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Неготину решењем П 625/22 од 24.10.2022. године, огласио се месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Основном суду у Панчеву као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је указао да је тужена на рочишту дана 24.10.2022. године, пре упуштања у расправљање, изјавила приговор месне ненадлежности тог суда, с обзиром да је тужба исправљена у делу назначења пребивалишта и адресе тужиоца (..., Панчево), да је седиште тужене у Београду, а спорни уговор закључен Панчеву, месту огранка тужене, те да из ових разлога сматра да је месно надлежан Основни суд у Панчеву, позивајући се на члан 40. и члан 54. Закона о парничном поступку.

Основни суд у Панчеву није прихватио месну надлежност, већ је уз допис П. 135/23 од 31.01.2023. године списе предмета доставио Апелационом суду у Београду, са предлогом да реши сукоб надлежности, имајући у виду одредбу члана 65. став 1. ЗПП, те да су се уговорне стране споразумеле да ће се евентуални спорови проистекли у вези реализације кредита решавати пред Првим основним судом у Београду.

Апелациони суд у Београду је решењем Р 14/23 од 23.02.2023. године, уступио предмет Основног суда у Панчеву П 135/23 Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу надлежности између Основног суда у Панчеву и Основног суда у Неготину, у складу са одредбом члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу месне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 и 88/18), утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Први основни суд у Београду.

Тужилац је против тужене банке поднео тужбу 30.08.2022. године, ради утврђења ништавости одредбе члана 5. став 1. тачка 2. Уговора о кредиту број ... закључен 19.10.2012. године, закљученог између тужиоца и „Eurobank EFG“ АД Београд, као правног претходника тужене банке и исплате износа од 70,00 динара са законском затезном каматом.

Тужена је на рочишту 24.10.2022. године, истакла приговор месне ненадлежности због тога што је пребивалиште и адреса тужиоца у ..., Панчеву (назначена адреса тужиоца у тужби је исправљена на истом рочишту пре упуштања у расправљање), седиште тужене у Београду, а спорни уговор закључен у Панчеву, месту огранка тужене, те сматра да је у конкретном случају месно надлежан Основни суд у Панчеву.

Одредбом члана 65. став 1. и 3. ЗПП, предвиђено је да ако законом није прописана искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан и да споразум из става 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављен у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа.

Одредбом члана 40. став 2. Закона о парничном поступку, прописано је да за суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре.

Према члану 54. ЗПП, за суђење у споровима против правног лица које има огранак изван свог седишта, ако спор произилази из правног односа тог огранка, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем се подручју налази тај огранак.

Према јавно доступним подацима из регистра Агенције за привредне регистре, седиште тужене банке је у Београду, ул.Вука Караџића бр.10, Општина Стари град, а у време подношења тужбе 30.08.2022. године, није регистрован огранак правног лица на подручју Основног суда у Панчеву.

Како је тужена изјавила приговор месне ненадлежности Основног суда у Неготину, а у конкретној ситуацији не ради се о искључивој месној надлежности, нити су се странке позвале на уговорену надлежност, у смислу члана 65. ЗПП, то је због постојања опште месне надлежности према седишту тужене, за поступање у овом предмету месно надлежан Први основни суд у Београду на основу одредбе члана 40. став 2. Закона о парничном поступку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић