Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславa Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужиоца Агенције за вештачење и консалтинг АА предузетник из ..., чији је пуномоћник Бобан Матић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Високи савет судства – Основни суд у Крагујевцу, коју заступа Државно правобранилаштво, решавајући сукоб стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 15.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду се, решењем П 58755/20 од 18.12.2020. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да се по правноснажности решења спис достави Привредном суду у Београду, као стварно надлежном суду за даље поступање.

Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност већ је предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежност, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/13 - УС, 74/13-УС, 55/14 и 18/20, у даљем тексту ЗПП) Врховни касациони суд је нашао да је за суђење у овом спору стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова прописано је да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд. Према члану 25. став 1. тачка 1. тог закона, привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти) без обзира на правну природу спора; у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, па и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице, ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Према Закону о судским вештацима („Службени гласник РС“, бр.44/2010) послови вештачења у смислу овог закона представљају стручне активности чијим се обављањем уз коришћење научних, техничких и других достигнућа пружили суду или другом органу који води поступак потребна стручна знања која се користе приликом утврђивања оцене или разјашњења правно релевантних чињеница (члан 2. став 2.); вештачења обављају физичка и правна лица која испуњавају услове предвиђене овим законом, државни органи у оквиру којих се може обавити вештачење, као и научне и стручне установе (члан 3.); вештака именује и разрешава министар надлежан за послове правосуђа. Министар одлучује о упису и брисању правних лица у регистар правних лица за обављање послова вештачењем (члан 4.); вештак има право на накнаду трошкова и право на накнаду за рад (члан 5.); физичко лице може обављати и вештачење само ако је уписан у регистар вештака (члан 8.).

Према одредби члана 2. Закона о привредним друштвима, привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити.

Из цитираних законских одредби произилази да вештак није привредни субјект нити обавља привредну делатност (првенствени циљ обављања вештачења није стицање добити већ је то пружање суду или другом органу који води поступак, потребних стручних знања за утврђивање оцене и разјашњења правно релевантних чињеница).

С обзиром да се у овом случају не ради о спору између привредног субјекта и другог правног лица нити се ради о привредној делатности, већ је основ спора исплата припадајуће законске затезне камате на износ исплаћене накнаде од 3.500,00 почев од 16.12.2017. године, на име обављеног вештачења у предмету П 9630/15 који је вођен пред Основним судом у Крагујевцу, то је за поступање у овој правној ствари надлежан суд опште надлежности, у смислу члана 22. став 2. Закона о уређењу судова у вези члана 3. тачка 4. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, у овом случају Први основни суд у Београду, на чијем се подручју налази седиште тужене.

На основу члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић