Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА из ..., ББ из ... и ВВ из с. ..., чији је заједнички пуномоћник Милош Манџукић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, ВП ... из Прокупља, чији је заступник Војно правобранилаштво из Београда, ради накнаде штете, одлучујући о сукобу месне надлежности између Другог основног суда у Београду и Основног суда у Прокупљу, на седници одржаној 30.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету, месно је надлежан Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Прокупљу, решењем П1 214/16 од 05.12.2016. године, огласио се месно ненадлежним за поступање у овом предмету по тужби тужилаца и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Другом основном суду у Београду, на даљи поступак. У образложењу је указао, да је тужена у одговору на тужбу истакла приговор сходно члану 56. Закона о парничном поступку, да је месно надлежан за поступање Други основни суд у Београду, па како се ради о искључивој месној надлежности, то је одлучио као у изреци решења.

Тужена је у поднеску од 10.07.2017. године истакла приговор апсолутне ненадлежности Другог основног суда у Београду.

Други основни суд у Београду, није прихватио месну надлежност већ је уз допис П1 134/2017 од 19.06.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду ради одлучивања о сукобу месне надлежности. У образложењу је указао, да Основни суд у Прокупљу није образложио ни један разлог због чега је списе предмета уступио Другом основном суду у Београду, сматрајући га месно надлежним. Затим, да је за поступање у предмету у коме је седиште тужене, Војне поште, на територији Батајнице, месно надлежан Трећи основни суд у Београду, а да је за поступање против тужене Републике Србије – Министарства одбране месно надлежан Први основни суд у Београду. Поред тога, да се предмет тужбе тужилаца може подвести и под управни спор, који би се у том случају искључиво могао решавати пред управним судом.

Врховни касациони суд је одлучујући о насталом сукобу месне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Други основни суд у Београду.

Тужба је поднета 21.09.2016. године. Предмет тужбеног захтева је исплата на име накнаде штете због увећања зараде за прековремени и ноћни рад у односу на тужиоца АА за период од 31.10.2013. године до 30.11.2015. године у износу од 90.000,00 динара, тужиоца ББ за период од 22.08.2013. године до 05.12.2015. године у износу од 90.000,00 динара и тужиоца ВВ за период од 28.11.2013. године до 30.09.2015. године у износу од 90.000,00 динара.

Други основни суд у Београду је дописима од 11.10.2017. године, 15.06.2018. године, 07.02.2020. године и 12.06.2020. године тражио од Основног суда у Прокупљу отклањање несагласности између изворника и отправка решења у погледу месне надлежности или месне ненадлежности.

Одредбом члана 20. став 1. ЗПП, је прописано да, по правноснажности решења којим се огласио ненадлежним (члан 17. и 19), суд ће да уступи предмет надлежном суду.

Како се Основни суд у Прокупљу огласио месно ненадлежним за поступање у овом предмету решењем од 05.12.2016. године и по правноснажности истог списе предмета уступио Другом основном суду у Београду, да би тужена у поднеску од 10.07.2017. године том суду истакла приговор апсолутне ненадлежност, то Други основни суд у Београду имајући у виду постојање правноснажног решења којим се Основни суд у Прокупљу огласио месно ненадлежним није могао вратити списе предмета том суду ради исправке, већ одлучити о приговору тужене о апсолутној ненадлежности Другог основног суда у Београду, због чега је за сада месно надлежан за даље поступање у овом предмету.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић