Р1 253/2020 3.20.1; сукоб надлежности - грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 253/2020
08.07.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у пaрници тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Јована К. Рајковић и Мирослав Рајковић, адвокати из ..., против тужене ББ из ..., чији су пуномоћници Радослав Тадић и Бојан Тадић, адвокати из ..., ради предаје у државину, одлучујући о сукобу стварне надлежности Вишег суда у Ваљеву и Апелационог суда у Београду, у седници одржаној 08.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби тужиље изјављеној против пресуде Основног суда у Убу П 199/16 од 10.03.2017. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Апелациони суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Гж 615/17 од 31.05.2018. године, Виши суд у Ваљеву огласио се стварно ненадлежним за одлучивање по жалби тужиље изјављеној против пресуде Основног суда у Убу П 199/16 од 10.03.2017. године и списе доставио Апелационом суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Апелациони суд у Београду није прихватио своју надлежност, већ је списе Гж 4870/18 актом од 28.05.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања негативног сукоба надлежности. Решавајући сукоб надлежности на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11.... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за одлучивање о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Основног суда у Убу П 199/16 од 10.03.2017. године, стварно надлежан Апелациони суд у Београду.

Према одредби члана 23. став 2. тачка 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ 116/08, ...101/13), виши суд у другом степену, одлучује о жалбама на одлуке основних судова, на решења у грађанско-правним споровима; на пресуде у споровима мале вредности; у извршним и ванпарничним поступцима. Према члану 24. став 1. тачка 3. наведеног закона, апелациони суд одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанско-правним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Спорови мале вредности дефинисани су одредбом члана 468. ЗПП, као спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Споровима мале вредности сматрају се и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 1) и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2).

Не сматрају се споровима мале вредности, у смислу одредаба ове главе закона, спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине (члан 469. ЗПП).

Наиме, тужбом поднетом 22.04.2016. године, тужиља која је у катастру непокретности уписана као сувласник са уделом од 1/2 на непокретности из које захтева исељење тужене са свим лицима и стварима, као и предају у државину, у тужби је означила вредност предмета спора износом од 90.000,00 динара. Из списа се утврђује да поступак у овој правној ствари није вођен по правилима о спору мале вредности. Пресудом Основног суда у Убу П 199/16 од 10.03.2017. године, одбијен је тужбени захтев, а тужиља изјавила жалбу Вишем суду у Ваљеву, сходно правној поуци садржаној у пресуди.

Из цитираних законских одредби, произлази да је за заснивање надлежности апелационог суда, ради одлучивања о изјављеној жалби, одлучна чињеница да се не ради о пресуди донетој у спору мале вредности, јер у тој врсти спорова (мале вредности), надлежан је Виши суд.

Како је предмет тужбеног захтева исељење и предаја у државину непокретности – (куће), по основу заштите својинских права на непокретности, не ради се о спору мале вредности, већ о спору о непокретности из члана 51. ЗПП-а, па је за одлучивање о изјављеној жалби донетој у тој врсти спора, надлежан Апелациони суд.

Стога је за одлучивање по жалби тужиље изјављеној против пресуде Основног суда у Убу П 199/16 од 10.03.2017. године, надлежан Апелациони суд у Београду, у смислу члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ 116/08, ...108/16).

На основу члана 22. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић