Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Драган Петровић, адвокат из ..., против тужених „Jeep Commerce doo“, чији је пуномоћник Радмила Вујичић, адвокат из ... и „Banca Intesa“ АД Нови Београд, ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, на седници одржаној 21.07.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој парници, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужбом поднетом Привредном суду у Београду, тужилац AA из ..., тражио је утврђење да је апсолутно ништава заложна изјава оверена пред Другим општинским судом у Београду од 11.05.2009. године између туженог „Jeep Commerce doo“ и туженог „Banca Intesa“ АД и да иста не производи дејство на тужиочевом стану на катастарској парцели ближе описаном у изреци тужбе. Такође је тражио да суд наложи РГЗ Служби за катастар непокретности Чукарица да изврши брисање извршне вансудске хипотеке на основу заложне изјаве оверене пред Другим општинским судом у Београду од 11.05.2009. године на тужиочевом стану. Привредни суд је водио поступак у овој парници с обзиром да је над првотуженим „Jeep Commerce doo“ био отворен стечајни поступак. Решењем П 7142/2019 од 14.09.2020. године, Привредни суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за даље поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе предмета доставио Првом основном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду. У образложењу решења наведено је да је решењем Привредног суда у Београду Ст. 147/2015 од 15.05.2019. године потврђено стање измењеног текста плана реорганизације стечајног дужника „Jeep Commerce doo“ у стечају, те да је доношењем решења Привредног апелационог суда у Београду Пвж 448/19 од 23.01.2020. године обустављен стечајни поступак над стечајним дужником „Jeep Commerce doo“ у стечају, те је овај суд пазећи на своју стварну надлежност у току целог поступка сходно члану 17. ЗПП установио да више није стварно надлежан за поступање у овој правној ствари и донео напред наведено решење о ненадлежности.

Први основни суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност налазећи да је за суђење у овој парници стварно надлежан Виши суд у Београду, с обзиром на вредност предмета спора која омогућава изјављивање ревизије, па је предмет уз пропратни акт П 61890/20 од 06.01.2021. године, доставио Врховном касационом суду ради одлучивању о сукобу надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне ненадлжености, на осносу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08...113/17) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Београду.

Према одредби члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова Привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти) у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката као и кад је у наведеним споровима једно од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства. Према одредби члана 25. став 1. тачка 4. закона привредни суд у првом степену суди између осталог и у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Према одредби члана 22. став 2. Закона о уређењу судова основни суд у првом степену суди у грађанско правним споровима које за поједине од њих није надлежан други суд, док је одредбом члана 23. став 1. тачка 7. истог закона прописано да виши суд између осталог у првом степену суди у грађанско правним споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије.

Привредни судови су надлежни да суде у споровима између привредних субјеката или привредних субјеката и других правних лица у обављању привредне делатности па у конкетном случају није испуњен субјективни критеријум за постојање спора из међусобног привредног односа привредних субјеката с обзиром да се ради о спору између физичког лица, тужиоца и правних лица, привредних субјеката, који нису у односу материјалног супарничарства. Тужба је поднета ради утврђења ништавости заложне изјаве оверене пред Другим општинским судом у Београду Ов. 5518/09 од 11.05.2009. године између туженог „Jeep Comerce doo“ и тужене Banсa Intesa ad, те не постоји надлежност привредног суда за одлучивање у предметном спору у смислу одредбе члана 25. став 1. Закона о уређењу судова.

Дозвољеност ревизије у имовнскоправним споровима прописана је одредбом члана 403. став 3. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14) којом је прописано да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења ништавости заложне изјаве између тужених, да је тужилац физичко лице, да је над туженим „Jeep Comerce doo“ обустављен поступак стечаја, те да тужени није више у том статусу, да је у тужби вредност предмета спора опредељена у висини од 358.987,25 евра у динарској пориввредности, то значи да се ради о спору у коме вредност спора омогућује изјављивање ревизије, па је применом члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова и због непостојања услова прописаних чланом 25. став 1. тачка 4. истог закона, за суђење у овој правној ствари стварно надлежан Виши суд у Београду.

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић