Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Гж 4394/19 од 20.12.2019. године, одбио је као неосновану жалбу тужене и потврдио пресуду Основног суда у Крагујевцу П 1807/19 од 31.05.2019. године, у изреци под 1. тачка 2. и у изреци под 2 (став први изреке), укинуо исту пресуду под тачком 2. изреке под 1. и у изреци под 3 и у укинутом делу предмет вратио истом суду на поновно суђење.

Основни суд у Крагујевцу, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис П 52/2020 од 27.07.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова исте врсте. У образложењу је указао, да сматра да је за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Апелациони суд у Крагујевцу, из разлога што је два пута укинуо пресуду Основног суда у Крагујевцу, дана 20.12.2019. године у предмету Гж 4394/19 и дана 22.03.2019. године у предмету Гж 4076/18.

Како Основни суд у Крагујевцу није прихватио да суди у овом предмету, то су испуњени услови за одлучивање о насталом негативном сукобу надлежности судова исте врсте, на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20), због чега је према оцени овог суда, првостепени суд био овлашћен да изазове сукоб надлежности, имајући у виду да се само решење о стварној ненадлежности из члана 17. став 4. ЗПП, не може побијати жалбом, јер она није дозвољена, али да овим одредбама није истовремено искључена и примена одредаба о сукобу надлежности.

Врховни касациони суд је одлучујући о насталом сукобу стварне ненадлежности, на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Крагујевцу.

Одредбом члана 383. став 4. ЗПП је прописано, да, другостепени суд ће да закаже расправу и одлучи о жалби и захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању или се у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се побија пресуда на основу признања, пресуда због одрицања, пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, као и пресуда донета без одржавања главне расправе, односно ако се ради о пресуди у спору мале вредности.

Одредбом члана 387. став 3. ЗПП, је прописано, да, у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Цитираним одредбама изречена је према оцени Врховног касационог суда, забрана вишеструког, односно поновног укидања првостепене пресуде, када је она већ једанпут била укинута по одредбама било ког Закона о парничном поступку, осим у одређеним случајевима из члана 383. став 4. ЗПП.

Тужба је поднета 31.05.2017. године.

Основни суд у Крагујевцу, пресудом П 2761/17 од 23.02.2018. године, усвојио је тужбени захтев тужиље, тако што је утврдио да оставинско решење Основног суда у Крагујевцу О 2473/16 од 28.10.2016. године, нема правно дејство према тужиљи у обиму који је потребан за намирење њеног потраживања са припадајућом законском затезном каматом према ВВ из ... према: решењу о извршењу Основног суда у Крагујевцу И 3022/14 од 30.05.2014. године и предлогу за спровођење извршења ИИ 654/2016 од 30.06.2016. године, поднет јавном извршитељу Даници Чоловић из ... и решење о извршењу Основног суда у Крагујевцу И 5360/15 од 25.08.2015. године и предлогу за спровођење извршења ИИ 590/2016 од 30.06.2016. године, поднет јавном извршитељу Даници Чоловић из ... (став први изреке). Усвојио је тужбени захтев тужиље, тако што је обавезао тужену да призна и трпи да тужиља своје новчано потраживање са припадајућом законском затезном каматом, према ВВ из ..., наведено у ставу првом изреке ове пресуде, намири продајом дела од уступљеног ВВ наслеђеног законског дела од ½ целокупне таксативно побројане у оставинском решењу Основног суда у Крагујевцу О 2473/16 од 28.10.2016. године (став други изреке). Обавезао је тужену да накнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 116.100,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности ове пресуде (став трећи изреке).

Апелациони суд у Крагујевцу, решењем Гж 4076/18 од 22.03.2019. године, усвојио је жалбу тужене и укинуо пресуду Основног суда у Крагујевцу П 2761/17 од 23.02.2018. године и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Иако је у овој парници првостепени суд два пута мериторно одлучио и другостепени суд укинуо пресуде првостепеног суда, приликом поновног укидања решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4394/19 од 20.12.2019. године у односу на одлуку о целокупној имовини таксативно набројаној у оставинском решењу Основног суда у Крагујевцу О 2473/16 од 28.10.2016. године, не ради се у потпуности о идентичном тужбеном захтеву, па се не може сматрати да се ради о двоструком укидању, због чега је првостепени суд стварно надлежан за даље поступање у овом предмету у делу у коме је укинута првостепена пресуда под тачком 2. изреке под 1. и у изреци под 3. При том, првостепени суд је после поновног укидања првостепене пресуде одржао рочиште 13.02.2020. године.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић