Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, које све заступа законски заступник ЕЕ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, које заступа законски заступник ИИ, и ИИ сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Елма Папић, адвокат из ..., против тужене ОШ „Вук Караџић“, ..., ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Крагујевцу и Вишег суда у Новом Пазару, у седници већа одржаној 15.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Сјеници П 252/19 од 15.10.2021. године СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Новом Пазару.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сјеници П 252/19 од 15.10.2021. године, усвојен је тужбени захтев тужилаца и обавезана тужена да тужиоцима на име трошкова превоза ученика исплати сваком од тужилаца појединачне износе са законском затезном каматом почев од одређених датума до исплате. Обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове поступка у појединачним износима, све ближе одређено у изреци пресуде.

Против наведене пресуде тужена је изјавила жалбу, па су списи достављени Вишем суду у Новом Пазару.

Виши суд у Новом Пазару се решењем Гж 414/22 од 27.04.2022 године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој парници и списе предмета доставио стварно и месно надлежном Апелационом суду у Крагујевцу.

Апелациони суд у Крагујевцу није прихватио своју надлежност па је уз суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08 ... 87/18) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету, односно за одлучивање о жалби тужене изјављене против првостепене пресуде, стварно надлежан Виши суд у Новом Пазару.

У конкретној парници тужиоци као ученици тужене тужбом потражују трошкове превоза. Првостепеном пресудом обавезана је тужена да на име трошкова превоза исплати сваком од тужилаца појединачно опредељене износе са законском затезном каматом, све ближе одређено у изреци пресуде.

Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то: на решења у грађанскоправним споровима; на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима, док апелациони суд применом члана 24. став 1. тачка 3. истог закона, одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Чланом 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужиоци нису јединствени супарничари у смислу члана 210. Закона о парничном поступку, а вредност предмета спора у односу на свакога од тужилаца посебно не прелази динарску противвредност од 3.000 евра. Имајући у виду да се у конкретном случају тужбени захтеви односе на износе испод 3.000 евра у динарској противвредности у односу на сваког од тужилаца, а нема места примени члана 30. став 1. ЗПП, како погрешно закључује Виши суд у Новом Пазару, ради се о спору мале вредности, па је за одлучивање по жалбама на првостепену пресуду у овој парници надлежан Виши суд у Новом Пазару.

На основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић