Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 321/2021
10.09.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца Гимназија „Бора Станковић“ из Врања, чији је пуномоћник Станиша Стаменковић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Данијела Ђокић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Врању, на седници одржаној 10.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби тужене, изјављеној против пресуде Основног суда у Врању П 6/21 од 18.02.2021. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Врању.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Врању, пресудом П 6/21 од 18.02.2021. године, наложио је туженој да испразни од лица и ствари стан у стамбеној згради тужиоца, спратности По+П1, у ..., са излазом на улицу ... број ..., изграђене на кат. парцели број ..., лист непокретности ... КО ... и преда тужиоцу у државину, у року од 15 дана по пријему отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Обавезао је тужену да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 205.550,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, у року од 15 дана по пријему пресуде.

Против наведене пресуде, тужена је изјавила жалбу.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Виши суд у Врању, решењем Гж 885/21 од 26.04.2021. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање по жалби тужене, изјављеној против пресуде Основног суда у Врању П 6/21 од 18.02.2021. године и одлучио да списе предмета уступи Апелационом суду у Нишу, као стварно надлежном суду. У образложењу је указао, да је по службеној дужности утврдио да није стварно надлежан за одлучивање о изјављеној жалби, већ Апелациони суд у Нишу, на основу одредбе члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова, због чега је одлучио као у изреци решења.

Апелациони суд у Нишу, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис Гж 1542/21 од 18.05.2021. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова исте врсте. У образложењу је указао, да се у конкретној ситуацији ради о тужбеном захтеву ради чинидбе (исељења тужене из стана у стамбеној згради тужиоца и преда је у државину) и да је вредност предмета спора утврђена на износ од 10.000,00 динара. Затим, како се тужбеним захтевом само тражи исељење и предаја непокретности, то се не може сматрати спором о непокретности, јер се не тражи утврђење, престанак или промена неког права на непокретности, због чега сматра да се ради о спору мале вредности. При том, да је у овој парници по раније донетој првостепеној пресуди Основног суда у Врању П 326/19 од 18.12.2019. године, Апелациони суд у Нишу, решењем Гж 754/2020 од 10.06.2020. године, већ изразио свој правни став о надлежности за одлучивање по жалби и списе предмета уступио Вишем суду у Врању, који је прихватио надлежност и решењем Гж 1079/20 од 16.11.2020. године, одлучио по жалби тужиоца, из којих разлога сматра да је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан виши суд, на основу члана 23. Закона о уређењу судова.