Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 338/2024
05.09.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из села ..., ЂЂ из села ..., ЕЕ из села ..., ЖЖ из ..., ЗЗ из ... и ИИ из ..., чији је пуномоћник Милоје Крстић адвокат из ..., против тужених Компаније „Интернационал ЦГ“ ДП у стечају, чији је пуномоћник Владимир Грковић адвокат из ..., Агенције за вођење спорова у поступку приватизације и Компаније „Генералекспорт“ ДП у стечају, чији је пуномоћник Живка Спасић адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Основног суда у Рашкој и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 05.09.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у у овом спору СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Привредни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Рашкој се правноснажним решењем П1 110/21 од 08.05.2023. године, огласио стварно и месно ненадлежним за поступање по тужби против тужене Компаније „Интернационал ЦГ“ ДП у стечају (став први изреке), одлучио да настави парнични поступак тако што је одредио да на место тужене Агенције за приватизацију ступи Агенција за вођење спорова у поступку приватизације (став други изреке), одбио захтев тужилаца да на место Агенције за приватизацију, поред Агенције за вођење спорова у поступку приватизације, ступи и Република Србија (став трећи изреке), огласио се стварно и месно ненадлежним за поступање против тужене Агенције за вођење спорова у поступку приватизације (став четврти изреке), раздвојио поступак у односу на тужене Компанију „Интернационал ЦГ“ ДП у стечају и Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације (став пети изреке) и одлучио да по правноснажности списе предмета достави Привредном суду у Београду (став шести изреке).
Привредни суд у Београду није прихватио надлежност и предмет је, на основу члана 21. став 1. ЗПП, доставио Врховном суду ради одлучивања о сукобу стварне надлежности.
Одлучујући о насталом сукобу надлежности, на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 2. ЗПП, Врховни суд је нашао да је за суђење у у овом спору стварно надлежан Привредни суд у Београду.
Тужбом поднетом Основном суду у Краљеву тражено је да се обавежу тужени Компанија „Интернационал ЦГ“ ДП у реструктурирању, Република Србија, Агенција за приватизацију (сада Агенција за вођење спорова у поступку приватизације) и Компанија „Генералекспорт“ ДП у реструктурирању да солидарно сваком од тужилаца исплате по 200 евра у динарској противвредности за сваку годину радног стажа оствареног код тужених привредних друштава и њихових зависних друштава. Тужбени захтев заснован је на Социјалном програму, као саставном делу Програма реструктурирања тужених привредних друштава од 17.12.2007. године и 24.12.2007. године, прихваћених решењима Агенције за приватизацију од 26.12.2007. године. Поступак покренут том тужбом прекинут је због отварања поступка стечаја тужених привредних друштава и због престанка рада Агенције за приватизацију. Поступак, прекинут у односу на тужену компанију „Интернационал ЦГ“ у стечају, настављен је на предлог тужилаца чија су потраживања у стечајном поступку делимично призната и делимично оспорена. Поступак је настављен и у односу на тужену Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације, која је у складу са Законом о изменама и допунама Закона о приватизацији („Службени гласник РС“ бр. 112/15) преузела послове које је обављала Агенција за приватизацију, и који су у функцији заступања у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управаве и другим надлежним органима у којима је Агенција за приватизацију имала положај странке или умешача, а који су покренути пре 01.02.2016. године (тужба у овом спору поднета је 28.05.2012. године).
Одредбом члана 27. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23) прописано је да привредни суд у првом степену суди спор о примени прописа о приватизацији (тачка 3.) и спор поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спора за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који је покренут пре отварања стечаја (тачка 4.).
Из наведене одредбе следи да је привредни суд стварно надлежан за суђење у односу на тужену Компанију „Интернационал ЦГ“ у стечају, као спору поводом стечаја, а у односу на тужену Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације као спору о примени прописа о приватизацији. Поднетом тужбом тражена је наплата новчаног потраживања због неизмирених обавеза признатих Социјалним програмом као саставним делом Програма реструктурирања тужене компаније „Интернационал ЦГ“, усвојеног по одредбама Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, број 38/01 ... 123/07), важећег у време када су тужиоци стекли право на накнаду коју од тужене Агенције за вођење спорова у поступку приватизације, као универзалног сукцесора Агенције за приватизацију, потражују као накнаду штете.
Следствено изложеном, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с,р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић