Р1 350/2021 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 350/2021
07.07.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца АА АД ..., у стечају, са седиштем у ..., Република ..., чији је пуномоћник Тања Станишић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Привредног суда у Крагујевцу и Првог основног суда у Београду, на седници одржаној 07.07.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је Првом основном суду у Београду поднео тужбу са предлогом за издавање платног налога против туженог, ради дуга по основу неизмирених обавеза коришћењем револдинг кредитне картице ... i ... са захтевом за исплату новчаног износа од 4.482,00 евра са каматом у динарској противвредности. Први основни суд у Београду се решењем Пл 6375/19 од 23.07.2019. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе доставио Привредном суду у Крагујевцу као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је наведено да је тужилац у стечају, те да сходно одредби члана 25. Закона о уређењу судова Привредни суд у првом степену суди у свим споровима поводом стечаја.

Први основни суд у Београду, се решењем Пл 6375/19 од 16.09.2019. године огласио ненадлежним за поступање и укинуо решење Првог основног суда у Београду Пл 6375/19 од 23.07.2019. године и одбацио тужбу од 01.07.2019. године. У образложењу је наведено да је решење донето сходно одредби члана 16. став 3. ЗПП, те како се ради о спору који се води поводом стечаја тужиоца и како тај поступак не спроводи суд Републике Србије већ надлежни суд Републике Црне Горе, одлучио је као у изреци решења.

Виши суд у Београду је решењем Гж 13736/19 од 03.03.2021. године по жалби тужиоца укинуо решење Првог оснвоног суда у Београду Пл 6375/19 од 16.09.2019. године и предмет вратио Првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, наводећи у образложењу да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 7. у вези члана 294. став 2. Закона о парничном поступку и навео да је нејасан закључак првостепеног суда да околност што је тужилац у стечају од утицаја на стварну надлежност првостепеног суда у спору ради дуга туженог по основу коришћења кредитне картице, а не поводом стечаја.

Привредни суд у Крагујевцу није прихватио своју стварну надлежност, већ је уз допис Пл 14/2021 од 28.05.2021. године списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова разне врсте. У образложењу је указао да како је над тужиоцем поступак стечаја отворен и води се пред Привредним судом Црне Горе, а не пред Привредним судом Републике Србије, да се ради о спору против физичког лица, то је реч о спору за који је надлежан Први основни суд у Београду.

Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.116/08 ... 87/18), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Тужба је поднета Првом основном суду у Београду 05.07.2019. године са предлогом за издавање платног налога. Први основни суд у Београду се решењем огласио ненадлежним за поступање из разлога отварања стечајног поступка над тужиоцем.

Одредбом члана 222. став 1. тачка 5. ЗПП прописано је да се поступак прекида кад наступе правне последице отварања поступка стечаја. Одредбом члана 225. став 1. ЗПП, прописано је да поступак који је прекинут из разлога наведених у члану 222. тачка 1. до 5. овог закона наставиће се кад наследник или старалац заоставштине нови законски заступник, стечајни управник или правни следбеници правног лица преузму поступак или кад их суд на предлог противне стране позове да то учине.

Одредбом члана 88. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр.104/09, 99/11, 71/12-УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18), је прописано да, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Одредбом члана 174. став 1. Закона о стечају је прописано да, одредбе о међународном стечају примењује се ако: 1) страни суд или други страни орган који спроводи контролу или надзор над имовином или пословањем дужника или страни представник затражи помоћ у вези са страним поступком; 2) суд или стечајни управник затражи помоћ у страној држави у вези са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом; и 3) се страни поступак води истовремено са стечајним поступкoм који се у Републици Србији води у складу са овим законом. Одредбом члана 174.а став 1. Закона о стечају је прописано да, суд Републике Србије је искључиво надлежан за покретање, отварање и спровођење стечајног поступка против стечајног дужника чије је средиште главних интереса на територији Републике Србије (главни стечајни поступак). Исти суд је искључиво међународно надлежан за све спорове који произлазе из стечајног поступка.

Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова је прописано да, привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице, ако је са странком у односу материјалног супраничарства. Одредбом тачке 4. овог члана, између осталог да привредни суд у првом степену суди у споровима и поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Одредбом става 2. овог члана између осталог да привредни суд у првом степену води поступак стечаја и реорганизације.

Kако се у конкретној ситуацији ради о тужиоцу који је у стечају и поступак стечаја се води пред страним судом, то нису испуњени услови за заснивање стварне надлежности Привредног суда у Крагујевцу због тога што је тужилац у стечају, сходно одредбама Закона о стечају. Затим, како је тужилац привредни субјект који је у стечају, а тужени физичко лице, то нису испуњени ни субјективни услови за заснивање стварне надлежности привредног суда из одредбе члана 25. став 1. тачка 1. Закона о стечају, због чега је за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић