Решењем Основног суда у Лозници Ипв Ив 46/19 од 29.12.2021. године, ставом првим изреке усвојен је приговор извршног дужника АА из ... изјављен против решења тог суда Ив1 623/10 од 22.10.2010. године, па је наведено решење у делу у којем је одређено извршење према овом извршном дужнику стављено ван снаге и укинуте све спроведене извршне радње, ставом другим изреке одлучено да се према извршном дужнику поступак настави као поводом приговора против платног налога, а ставом трећим изреке да се по правноснажности решења предмет достави Основном суду у Крагујевцу, с позивањем на чланове 3., 46., 48. и 49. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу -ЗИО („Службени гласник РС“, бр. 31/11...139/14), имајући у виду да извршни дужник има пријављено пребивалиште у Крагујевцу, те да је пуномоћник извршног дужника предложио да се, у случају усвајања приговора, предмет достави на даље поступање Основном суду у Крагујевцу као месно надлежном по месту пребивалишта извршног дужника.

Основни суд у Крагујевцу није прихватио месну надлежност и актом П 3887/22 од 26.06.2023. године, предмет је доставио Врховном суду ради решавања сукоба месне надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.10/23) и члана 23. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09) који се примењује на основу члан 506. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20), имајући у виду да је поступак у овој правној ствари започет 22.02.2010. године у време важења Закона о извршном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04), Врховни суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Крагујевцу.

Према одредби члана 545. Закона о извршењу и обезбеђењу - ЗИО („Службени гласник РС“, бр.106/15...10/23-аутентично тумачење), извршни поступци и поступци обезбеђења који су почели пре ступања на снагу овог закона настављају су према Закону о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр.31/11...139/14).

Према одредби члана 10. Закона о извршењу и обезбеђењу - ЗИО („Службени гласник РС“, бр. 31/11...139/14), који је ступио на снагу 17.05.2011.године, у поступку извршења и обезбеђења сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Према одредби члана 49. став 2. ЗИО („Службени гласник РС“, бр. 31/11...139/14) ако се решење о извршењу (донето на основу веродостојне исправе) побија у целини или само у делу којим је одређено извршење. Према ставу 4., у случају из става 2. овог члана, ако извршни дужник учини вероватним наводе из приговора којим решење побија у делу којим је обавезан да намири потраживање, суд ће ставити ван снаге решење о извршењу у делу у коме је одређено извршење и одредити да се поступак наставља као поводом приговора против платног налога, против којег решења није дозвољен приговор.

Према одредби члана 20. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09), који је био на снази све до 20.02.2012.године када је ступио на снагу сада важећи Закон о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20) суд се може поводом приговора туженог огласити месно ненадлежним ако је приговор поднесен најдоцније на припремном рочишту или, ако оно није одржано, до упуштања туженог у расправљање о главној ствари на првом рочишту.

Према одредби члана 460. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09) тужени може истаћи приговор месне ненадлежности само у приговору против платног налога.

И према одредбама члана 19. ставови 1., 3., и 4. 19. сада важећег Закона о парничног поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20) суд се по службеној дужности може огласити месно ненадлежним само ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, а ако за спор није искључиво месно надлежан неки други суд решење о месној ненадлежности може донети само поводом приговора туженог у одговору на тужбу, а ако се тужба не доставља на одговор, по приговору туженог истакнутог најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу ако се припремно рочиште не одржава, а пре упуштања туженог у расправљање о главној ствари (члан 19. ставови 1., 3., и 4. ЗПП).

У конкретном случају, Oсновни суд у Лозници након што је решењем Ипв Ив 46/19 од 29.12.2021. године усвојио приговор извршног дужника АА изјављен против решења о извршењу тог суда Ив1 623/10 од 22.10.2010. године, ставио је ван снаге ово решење у делу у којем је одређено извршење према овом извршном дужнику и укинуо све спроведене извршне радње (став први изреке), одлучивши да се према извршном дужнику поступак настави као поводом приговора против платног налога (став други изреке), а по правноснажности тог решења предмет је доставио Основном суду у Крагујевцу (став трећи изреке), с позивањем на чланове 3., 46., 48. и 49. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 31/11...139/14) имајући у виду да је извршни дужник предложио да се, у случају усвајања приговора, предмет достави на даље поступање Основном суду у Крагујевцу као месно надлежном по месту пребивалишта извршног дужника.

Како у овој врсти спора (ради наплате новчаног потраживања на основу веродостојне исправе) није прописана искључива месна надлежност суда, решењем Основног суда у Лозници одлучено је да се поступак по приговору против решења о извршењу настави као по приговору против платног налога, након чега је поступак преведен у парнични поступак и предмет достављен Основном суду у Крагујевцу као месно надлежном, поводом приговора месне ненадлежности тог суда који је тужена истакла (раније у својству извршног дужника) још у приговору против решења о извршењу, то је Основни суд у Крагујевцу месно надлежан за поступање у овој правној ствари јер је пребивалиште тужене на подручју тог суда.

На основу изнетог, Врховни суд је применом члана 23. став 1. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић