Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 441/2020
21.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миле Крстић, адвокат из ..., против туженог „Симпен“ доо Бујановац, ради потраживања из радног односа, решавајући сукоб стварне надлежности између Привредног суда у Лесковцу и Основног суда у Врању, на седници одржаној 21.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно је надлежан Основни суд у Врању.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Врању се решењем П1 160/19 од 09.03.2020. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе доставио Привредном суду у Лесковцу, као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Лесковцу није прихватио стварну надлежност, а предмет је уз пропратни акт П 420/2020 од 06.10.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу овлашћења из члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11, 55/14 и 18/20) и члана 30. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр.116/08...88/18), Врховни касациони суд је одлучио да је за поступање стварно надлежан Основни суд у Врању. Тужиоци су поднели тужбу Основном суду у Врању дана 25.07.2019. године. Предмет тужбеног захтева је исплата неисплаћене зараде и припадајућих доприноса.

Решењем Привредног суда у Лесковцу Рео 3/2018 од 13.03.2019. године, покренут је претходни стечајни поступак за испитивање испуњенсти услова за отварање поступка стечаја у складу са УППР стечајног дужника овде туженог.

У пропратном акту Привредни суд у Лесковцу је навео да наведеним решењем није отворен поступак стечаја, јер је тај суд након спроведеног претходног стечајног поступка донео решење Рео 3/18 од 13.03.2020. године, којим је одбачен УППР као непотпун и неуредан, на које решење је изјављена жалба.