Р1 460/2023 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 460/2023
07.09.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ обоје из ..., које заступа пуномоћник Милош Спасић адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., ради предаје непокретности у државину и накнаде штете, одлучујући о сукобу надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Лесковцу, на седници одржаној 07.09.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалбама странака, изјављеним против пресуде Основног суда у Лебану П 2535/20 од 30.01.2023. године, стварно је надлежан Апелациони суд у Нишу.

О б р а з л о ж е њ е

Апелациони суд у Нишу се, решењем Гж 1596/2023 од 16.05.2023. године, огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалбама тужилаца и туженог изјављеним против пресуде Основног суда у Лебану П 2535/20 од 30.01.2023. године и списе предмета доставио Вишем суду у Лесковцу, као стварно надлежном суду.

Виши суд у Лесковцу није прихватио надлежност за одлучивање о жалбама, већ је уз допис Гж 1345/23 од 22.08.2023. године предмет доставио Врховном суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 10/23) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 … 18/20), Врховни суд је утврдио да је за поступање у овом предмету и одлучивање о жалбама странака стварно надлежан Апелациони суд у Нишу.

Према стању у списима, првостепени суд је усвојио тужбени захтев и обавезао туженог да тужиоцима преда у судржавину катастарске парцеле ближе описане у изреци, ослобођене од засада и ствари, док је одбијен тужбени захтев за накнаду штете за изгубљену добит у виду закупа. Против наведене пресуде, парничне странке су изјавиле жалбе Апелационом суду у Нишу који се огласио стварно ненадлежним за поступање, с позивом на одредбу члана 17. став 1. у вези члана 468. Закона о парничном поступку, и одредбу члана 23. став 2. тачка 3. раније важећег Закона о уређењу судова, сматрајући да се ради о спору мале вредности јер је предмет спора чинидба и накнада штете, а тужиоци су у тужби означили вредност предмета спора у износу од 10.000,00 динара.

Одредбом члана 25. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалби на одлуке основних судова, и то: на решења донета у грађанскоправном спору; на пресуду у спору мале вредности; на одлуке донете у поступку извршења и обезбеђења; на решења донета у ванпарничном поступку, док је одредбом члана 26. став 1. тачка 3. истог Закона, прописано да апелациони суд одлучује о жалби на пресуду основног суда у грађанскоправном спору, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Одредбом члана 469. ЗПП прописано је да се не сматрају споровима мале вредности, у смислу одредаба ове главе закона, спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине.

Предмет ове парнице је захтев тужилаца за предају у судржавину непокретности - катастарских парцела ослобођених од засада и ствари (и захтев за накнаду штете), што представља спор о непокретности. Схватање Апелационог суда у Нишу о врсти предмета спора у овој парници, с позивом на члан 468. ЗПП, није прихватљиво и није правилно. Имајући у виду да се тужбени захтев тужилаца односи на предају у посед - судржавину непокретности, то је за расправљање ове спорне ситуације потребно применити одредбу члана 26. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), на чију примену упућује одредба члана 469. ЗПП, којом је прописано да се спорови о непокретности не сматрају споровима мале вредности.

С обзиром на изнето, за одлучивање о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Основног суда у Лебану П 2535/20 од 30.01.2023. године, сагласно члану 26. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова, стварно надлежан је Апелациони суд у Нишу.

На основу члана 22. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић