Предлог за извршење на основу веродостојне исправе је 28.02.2006. године поднет Четвртом општинском суду у Београду, ради наплате износа од 82.747,53 динара на име главног дуга, са законском затезном каматом од 31.03.2003. године, као и трошкова извршења. Четврти општински суд у Београду, решењем о извршењу Ив 2334/06 од 27.09.2006. године, одредио је предложено извршење и одмерио трошкове повериоца у износу од 4.610,00 динара. Привредни суд у Зајечару је закључком Ив 1/2021 од 14.04.2021. године, одлучио да се настави спровођење извршења у овом извршном предмету пред јавним извршитељем. Јавни извршитељ Душан Илић из Зајечара, уз допис ИИВ 106/21 од 21.06.2021. године, доставио је списе предмета Привредном суду у Зајечару, уз образложење да се Први основни суд у Београду огласио стварно и месно ненадлежним за поступање у овом предмету, а да у списима предмета не постоји решење о извршењу донето од стране надлежног суда после доношења решења о стварној и месној ненадлежности, те да јавни извршитељ не може поступити у овом предмету.

Одредбом члана 37. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 31/11, 99/11, 109/13 – УС, 55/14 и 139/14) је прописано да, решењем о извршењу на основу веродостојне исправе обавезаће се извршни дужник да у року од осам дана, у меничним и чековним споровима у року од три дана од дана достављања решења, намири потраживање заједно са одмереним трошковима и одредиће се извршење ради остваривања тих потраживања.

Решење о извршењу на основу веродостојне исправе садржи одлуку којом се обавезује извршни дужник да у законском року намири потраживање извршног повериоца и одлуку којом се одређује извршење ради остваривања тог потраживања принудним путем, уколико извршни дужник не испуни своју обавезу. Решење о извршењу садржи и одлуку о трошковима поступка. Стога решење на основу веродостојне исправе може се побијати у целини или само у делу којим је одређено извршење.

Одредбом члана 39. став 2. наведеног Закона о изврешењу и обезбеђењу је прописано да, против решења суда може се изјавити приговор, само када је овим законом прописано да је приговор дозвољен.

Из решења којим се Први основни суд у Београду огласио стварно и месно ненадлежним не произилази да је исто донето по приговору извршног дужника. Затим, како су истим решењем укинуте све спроведене извршне радње, то је остало на снази решење о извршењу Четвртог општинског суда ИВ 2334/06 од 27.09.2006. године, у обавезујућем делу и у односу на одлуку о трошковима поступка. Међутим, привредни суд, као суд посебне надлежности не би био овлашћен да одлучује о решењу које је донео Четврти општински суд у Београду као суд опште надлежности, па је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду, с обзиром на то да не произилази да је укинуто решење о извршењу у обавезујућем делу и у односу на одлуку о трошковима поступка. При том, како је извршни дужник означен као Рударски фудбалски клуб „Мајданпек“, Први основни суд у Београду ће ценити да ли је исти основан ради обављања спортских активности и спортских делатности основан и регистрован као спортско удружење или као спортско привредно друштво, у смислу одредбе члана 33. став 1. Закона о спорту („Службени гласник РС“ број 10/16), ради оцене даље стварне надлежности.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 23. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић