Врховни касациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Гордане Комненић и Бисерке Живановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Ивановић, адвокат из ..., против туженог ПД за пољопривредну производњу „La Linea Verde“ доо, Добринци, чији је пуномоћник Дубравка Костић, адвокат из ..., ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Руми и Трећег основног суда у Београду, у седници одржаној 01.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари, месно и стварно је надлежан Основни суд у Руми.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац АА из ... поднео је 02.07.2020. године тужбу, Основном суду у Руми, против туженог ПД за пољопривредну производњу „La Linea Verde“ доо, Добринци, ради поништаја решења и враћања на рад. По пријему одговора на тужбу (у коме је тужени истакао приговор месне ненадлежности Основног суда у Руми), Основни суд у Руми се решењем П1 389/20 од 12.08.2020. године, огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења, списе доставио Трећем основном суду Београду.

Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност, а предмет је у прилогу акта П1 492/20 од 16.10.202. године доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/08 ... 65/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Руми.

Одредбом члана 38. Закона о парничном поступку, прописано је да се тужба подноси суду који је опште месно надлежан, ако законом није другачије одређено, а чланом 40. став 2. истог закона прописано је да је за суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре.

Одредбом члана 65. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да ако законом није одређена искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан, док према ставу 3. истог члана, споразум из става 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављен у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа. Ставом 4. истог члана прописано је да исправу о споразуму (о уговореној месној надлежности), тужилац мора да приложи уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности.

У конкретном случају ради се о тужби ради поништаја решења и враћања на рад, тужилац је поднео тужбу суду на чијем се подручју налази седиште туженог, према извештају Агенције за привредне регистре (члан 40. став 2. ЗПП), а Основни суд у Руми се решењем П1 389/20 од 12.08.2020. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе доставио Трећем основном суду Београду, и у образложењу навео да је тужени у одговору на тужбу истакао приговор месне ненадлежности Основног суда у Руми, будући да су странке уговором о раду уговориле месну надлежност суда у Београду.

Међутим, у конкретном случају, на основу овако закљученог споразума о месној надлежности није могуће установити надлежност Трећег основног суда у Београду. Наиме, како то проистиче из садржине овог споразума странке су за случај спора уговориле надлежност суда у Београду. Оваква уговорна одредба нема форму споразума о месној надлежности, будући да није наведено који основни суд у Београду је надлежан (Први, Други или Трећи основни суд у Београду).

Имајући у виду наведено, надлежност суда за поступање у овој правној ствари одређује се на основу општих правила о месној надлежности, те како тужени има седиште у Добринцима (Општина Рума), то је Врховни касациони суд у складу са одредбом члана 40. став 2. Закона о парничном поступку, у вези са чланом 3. став 1. тачка 52. Закона о седиштима судова и јавних тужилаштава оценио да је надлежан Основни суд у Руми.

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић