
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 555/2020
12.11.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца АМИГА ДОО Краљево, против туженог АА из ..., ради накнаде штете, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Привредног суда у Краљеву и Основног суда у Краљеву, на седници одржаној 12.11.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, стварно је надлежан Основни суд у Краљеву.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Краљеву се решењем П1 218/20 од 22.07.2020. године огласио стварно ненадлежним за решавање овог спора и по правноснажности решења предмет уступио Привредном суду у Краљеву, као стварно и месно надлежном суду.
Привредни суд у Краљеву није прихватио стварну надлежност, а предмет је уз пропратни акт П 498/2020 од 22.10.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу овлашћења из члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11, 55/14 и 18/20) и члана 30. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр.116/08...88/18), Врховни касациони суд је одлучио да је за поступање стварно надлежан Основни суд у Краљеву.
Тужилац је поднео тужбу Основном суду у Краљеву дана 10.06.2019. године. Предмет тужбеног захтева је накнада штете.
Решењем Привредног суда у Краљеву Рео 2/18 од 27.06.2018. године, отворен је стечајни поступак над предлагачем АМИГА ДОО, Краљево, овде тужиоцем, затим потврђено у свим класама усвајање пречишћеног текста унапред припремљеног плана реорганизације од 30.04.2018. године, обустављен је стечајни поступак над стечајним дужником и укинуте све мере обезбеђења одређене решењем истог суда Рео 2/18 од 14.03.2018. године.
Према одредби члана 22. став 2. Закона о уређењу судова Основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд. Према одредби члана 25. став 1. тачка 4. истог закона прописано је да привредни суд између осталог суди у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.
Из наведеног законског одређења следи да је привредни суд стварно надлежан за суђење у споровима поводом реорганизације, као и за спорове у вези стечаја, осим оних који се односе на утврђење постојања и престанка радног односа покренутих пре отварања стечаја. Међутим, по правоснажности решења о потврђивању унапред припремљеног плана реорганизације, стечајни поступак се обуставља. Тада сагласно одредби члана 73. став 4. и члана 167. став 4. Закона о стечају („Сл. гласник РС“, бр.104/09...и 83/14) не наступају последице отварања стечајног поступка па нема ни примене одредби Закона о уређењу судова у погледу стварне надлежности привредних судова у споровима поводом стечаја или реорганизације.
Како се ради о спору између правног лица и физичког лица у вези са потраживањем накнаде штете, а како је тужилац након обуставе стечајног поступка, сада активни привредни субјект, то је за суђење сходно члану 22. став 2. и 3. Закона о уређењу судова надлежан Основни суд у Краљеву.
На основу изнетог, Врховни касациони суд је применом члана 22. став 2. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић